УСПС тврди да је Уставни суд донео политичку одлуку

Одбацивањем иницијативе Удружења синдиката пензионера Србије за оцену уставности Закона о привременом уређењу исплате пензија, Уставни суд се тешко огрешио о Устав Републике Србије и донео политичку а не правну одлуку.

Овај закључак произлази из образложења Уставног суда које је без преседана у правној пракси цивилизованих држава.

Из њега јасно произлази да судије нису оцењивале уставност Закона, већ су се упустиле у образлагање разлога законодавца и тиме практично постале полуга извршне власти.

Поред тога што то није посао Уставног суда, одлука је и правно неутемељена, делом базирана на погрешним чињеницама и образлагана политичким и економским, а не правним аргументима.

Парадоксално је такође да Уставни суд није утврдио флагрантну мањкавост Закона који већ у наслову указује на своју привременост, то јест, временску ограниченост, док у самом Закону није наведено до ког времена је то ограничење, те је из тог разлога разматрани Закон и формално-правно мањкав.

Суд се бавио проценом ефеката, а не уставношћу закона.

Потврда овог је и његов закључак да су „мере у функцији финансијске одрживости пензионог система“, што није правна категорија, већ економска  и не може бити посао Уставног суда. Јер, ефекти законских мера не морају да дају очекиване резултате.

Уставни суд се позива на уставну могућност ограничења имовинских права грађана, као и  Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, без навођења било ког члана Устава или Конвенције, остављајући на тај начин слободу извршној власти да по свом нахођењу укида људска права и слободе грађана, што представља увод у диктатуру и укидање Устава земље.

Тачно је да постоје уставне могућности укидања имовинских права и слобода, али су те могућности сведене на најмању могућу меру, у условима када је земља у опасности, када је проглашена мобилизација, или непосредна ратна опасност, што овде никако није случај.

Уставни суд се мимо своје надлежности и ван правног оквира бавио и бројкама, па је тако погрешно оценио да „већина пензионера није обухваћена Законом“.

Да су судије радиле посао за који нису обучене, показују подаци да су поменутим Законом оштећени сви пензионери, и они са пензијама мањим од 25.000 динара. Наиме, директно је оштећено више од 700.000 пензионера, што је тачно половина укупне пензионерске популације, а посредно и они  са пензијом мањом од 25.000 динара, јер им је Законом о пензијама загарантовано периодично усклађивање примања у складу са порастом трошкова живота.

Уставни суд се чак бавио и висином примања земљорадника (!),  што је ван сваког смисла. Па чак и да се ради о мањини, а не о огромном броју грађана ове земље, Уставни суд је дужан да оцењује и штити права и грађанина - појединца!  

Овим је Уставни суд пренебрегао један од основних правних постулата - да су грађани једнаки пред законом, без обзира на њихов број, боју коже, вероисповест и друго.

Удружење синдиката пензионера Србије шокирано је оваквим образложењем Уставног суда, али му је, парадоксално звучи, и захвално. Јер, је после ћутања дугог скоро годину дана, најзад, објављивањем ове одлуке  омогућио пензионерима да правду потраже ван своје земље, ван ове власти и ван оваквог накарадног правног система, у коме Устав не гарантује основна права и слободе.

У борби за права пензионера и поштовање Устава, УСПС сматра ову долуку Уставног суда политичким памфлетом и своја права потражиће пред  Међународним судом у Стразбуру.

Извршни одбор УСПС