ЕУ забринута због пријемних испита у Србији

Министарство просвјете требало би што хитније да замијени пријемне испите на факултетима стандардизованим државним матурским испитом.

То је само једна од препорука које су у пројекту „Јачање интегритета и борба против корупције у високом образовању“ израдили експерти Савјета Европе проф. Ијан Смит и проф. Том Хамилтон. Пројекат је представљен у Београду.

Како се наводи, министарство би требало да обезбиједи да нови стандардизовани приступ не прати аранжман приватних припрема којим ће се поновити тренутне предности које остварују имућнији кандидати плаћањем припремних курсева за пријемни испит на универзете.

Међу препорукама стоји да Влада Србије и ресорно министарство треба да се посвјете постизању социјалне једнакости код пријема студената на факултет, да се обезбиједи максимална независност Националног савјета за високо образовање, као и да се обезбиједи сразмјерна заступљеност универзитета у КОНУС-у.

Министарству, КОНУС-у, али и Националном савјету за високо образовање се препоручује да подрже развој националне контроле докторских дисертација, да се што више раде на енглеском и да се стручњаци из иностранства више укључе у њихово оцјењивање.

Такође се савјетује да се поведе национални дијалог којим би се нагласила важност кандидовања за докторске студије на основу академске мотивисаности.

„Овај дијалог, такође, би требало да нагласи опасности које прекомјерна опсједнутост стицањем звања доктора наука искључиво због перципираног политичког или социјалног статуса представља за академски интегритет“, наводи се у препорукама.

Представници Савјета Европе осврнули су се и на коришћење електронских уређаја за преписивање на испитима, а да би се то спријечило факултети треба да набаве опрему за ометање.

Наводи се и да би требало започети дискусију да ли је Универзитет у Београду превелики, да ли то доводи до претјеране концентрације академских талената (кадрова и студената) на једном универзитету, што ставља у неравноправан положај друге универзитете да привуку кадар и студенте.

Помоћница министра просвјете Весна Мандић рекла је да је министарство партнер на пројекту, а да је његов циљ подршка високошколским установама у изради етичких стандарда, борби против корупције и промовисању добре праксе за осигурање квалитета.

Други специфичан циљ је, како каже, подизање свијести о унапређењу знања главних актера у образовању о етичким стандардима и начинима рјешавања проблема корупције.

Шефица Мисије Канцеларије Савета Европе у Београду Тим Картрајт појаснила је да је 2015. године урађена ЕТИНЕТ платформа која истиче важност етике и транспарентности у високом образовању.

„Добро образовање је оно које није оптерећено корупцијом“, нагласила је она.

У анкетама које су рађене у земљама чланицама ЕУ чак 34 одсто грађана вјерује да постоји корупција у образовању почев од предшколских установа до факултета.

Пројекат „Јачање интегритета и борба против корупције у високом образовању“ почео је да се спроводи у априлу, трајаће двије године, а заједнички га финансирају Савјет Европе и Европска унија са 800.000 евра.

Искра