Судијe „заратиле“ око Караџића

05.10.2018. год.

У Хагу све пршти од сукоба председника Механизма Теодора Мерона и његовог заменика Жан-Клода Антонетија око именовања петог судије у Жалбено веће Радована Караџића. Мерон је намеравао да по други пут кроји Караџићеву судбину, и то као члан жалбеног већа, а када му то није пошло за руком, наметнуо је "свог" судију - Португалца Ива Нелсона Росу.

Тиме је хтео да предухитри Антонетија који би, према прописима, требало да именује његову замену.

Незадовољан што Мерон правду узима у своје руке, кршећи правила, Антонети је реаговао захтевом да се Мерон потпуно искључи из случаја, јер је раније већ осудио лидера Срба из БиХ у другим предметима. Антонети је затражио и да Мерон повуче именовање судије из Португалије.

Међутим, Мерон је одбио овај захтев и потврдио да Караџићево веће чине Вилијам Секуле, Вагн Јоенсен, Хосе Рикардо Солаеса, Грасијела Сантана и Иво Нелсон Роса. Он наводи да није дисквалификован из Караџићевог већа, већ да се сам повукао у интересу правде, како се поступак не би одуговлачио и да га ништа не спречава да као председник суда координира рад Жалбеног већа, укључујући и постављење судија. Мерон каже да ни тужилаштво, ни одбрана нису оспорили његову одлуку о именовању Роса у веће.

Није први пут да се Мерон меша у поступке у којима не би смео да буде. Сам себе је поставио и у веће Ратка Младића, али га је Антонети почетком септембра дисквалификовао због пристрасности, јер је генерала већ осудио у неколико других предмета.

Караџићева одбрана, са сличним аргументима, поднела је исти захтев на одлучивање судији Антонетију. Указали су да је Мерон већ осудио 13 србских официра, који су били потчињени Караџићу као врховном комаданту, те да су се у њиховим предметима налазиле чињенице значајне за Караџићев случај и да је превремено пустио на слободу сведока тужилаштва против Караџића Момира Николића. Све то наводи на сумњу да не би био објективан при доношењу правоснажне пресуде бившем председнику Републике Српске.

Караџићев бранилац Горан Петронијевић оцењује за "Новости" да је Антонетијев став потпуно исправан и да је Мерон покушао да направи правну смицалицу:

- Мерон је као председник суда сам себе поставио у Караџићево Жалбено веће, иако је знао да га је осудио у другим поступцима, као и да тиме крши основно правило судске непристрасности.

Друго, он је одмах морао себе да изузме, чим је дисквалификован из Младићевог већа, а не тек после захтева одбране. Касно је да се сад изузима, јер је процедура покренута, па о томе, и ко ће бити нови судија одлучује искључиво Антонети. Он као заменик председника има све ингеренције. На крају, чак и ако би се Мерон сам изузео, он ни о чему више не може да одлучује у Караџићевом поступку, јер је један период био умешан у случај.

Петронијевић наводи да су бесмислене Меронове тврдње да ће непристрасно поступати:

- Он нема ни "о" од објективности. Пре неколико година је један белгијски судија, који је напустио Трибунал, обелоданио да Мерон притиска све судије и утиче на то ко ће бити осуђен, а ко не.

РОСА ОСУДИО ШЕШЕЉА

Судија Иво Нелсон Роса познат је и по томе што је другостепено осудио Војислава Шешеља на десет година затвора. У првостепеном поступку пресуда судије Антонетија била је ослобађајућа.

ПРЕМИНУО МЛАДИЋЕВ СУДИЈА

Хашки судија Мпарани Мами Ричард Рајохсон са Мадагаскара преминуо је у уторак. Он је годинама судио за злочине у Руанди, а пре месец дана га је судија Жан-Клод Антонети поставио у Жалбено веће генерала Ратка Младића. У част судије Рајохсона суд за злочине у Хагу и у Аруши у четвртак је на пола копља спустио заставе УН. Младићев бранилац Бранко Лукић нам каже да је одбрани жао због смрти судије и да су се надали да ће од њега добити више правичности, него што су до сада имали у Трибуналу.

С.Ј.Матић, Новости

Извор
Теодор Мерон и Жан-Клод Антонети, фото: Новости/ vostok.rs

Повезане теме
Хаг
Караџић
права

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »