Како је Русија изгледала пре 90 година

Година 1931. Почетак Стаљинове владавине. У јеку је била совјетска „петолетка“. Совјетска власт је форсирала индустријализацију и изградњу. Земља се најзад економски повратила после хаоса Првог светског рата и Грађанског рата, али је људски живот још увек био у опасности због бруталне политике совјетских власти, пише Russia beyond.

 

Пољопривреда је била приморана да функционише под контролом државе. Сељаци су остали без личне својине, а „вишак“ жита и стоке је конфискован. Људи су били приморавани да ступе у колхозе, тј. у совјетски облик колективног газдинства који се 1931. године појавио у већини совјетских села. „Кулаци“, „богати“ сељаци и они који су у својим газдинствима користили најамнике протерани су у Сибир или послати у Гулаг.

 

На Црвеном тргу су одржане празничне демонстрације са надуваним балонима у облику кућица, посвећене успешној колективизацији.

 

 

 

Совјети су наставили да се боре против Православне цркве, као и против свих осталих религија. Један од најпознатијих догађаја 1931. године било је рушење Храма Христа Спаситеља у Москви. Било је планирано да се на његовом месту подигне џиновски Дворац Совјета али се то није догодило – на месту храма се крајем 1950-их појавио базен. Храм је поново подигнут на том месту током 1990-их.

 

 

 

Ево како је 1931. године изгледао Кремљ и кеј реке Москве. После Револуције главни град Совјетског Савеза је премештен из Санкт Петербурга у Москву па су највиши совјетски руководиоци са својим породицама становали у Кремљу. Стаљин је имао план да преуреди и реконструише центар града, да прошири улице и проспекте. Тај план ће он реализовати касније, током наредне деценије.

 

 

 

Мањежни трг у самом центру Москве данас је пешачка зона, а ево како је изгледао 1931. године.

 

 

 

Совјетска престоница је углавном била напредан град са великим бројем аутомобила и трамваја. У великом броју су је посећивали страни туристи који су хтели да виде сјај комунистичке земље. Па ипак, у граду је још увек било много коњских запрега.

 

 

 

Један од угледних страних гостију те године је био Бернард Шо. Он се састао са Јосифом Стаљином и рекао да му се овај веома допао. Енглески писац се састао и са делегацијом совјетских писаца и стваралаца, и по свему судећи био је надахнут Совјетском Русијом.

 

 

 

Совјетска кинематографија се брзо развијала тако да је 1931. године у СССР-у снимљем први совјетски филм са звуком. Звао се „Пут у живот“. На фотографији су авангардни рекламни плакати совјетског филма. Један је подигнут на манастирски звоник у Москви. Касније је тај манастир срушен.

 

 

 

Архитектонски споменик Сухарева кула још увек је стајао на свом месту. Међутим, 1934. је срушен у складу са Стаљиновим планом реконструкције Москве јер су Совјети сматрали да он „омета кретање“.

 

 

 

За раднике су направљена читава нова градска насеља тако да су хиљаде људи добиле сопствени стан, што је био прилично велики луксуз за Совјете који су навикли да живе у радничким домовима и „комуналкама“ (заједничким становима у којима је живело по неколико породица).

 

 

Над Лењинградом је пролетео немачки дирижабл „Гроф Цепелин“. Најављен је као истраживачка летелица са научницима који проучавају Арктик и фотографишу терен из ваздуха. Совјети су дозволили да ова летилица прелети изнад Лењинграда, а заузврат су замолили да добију фотографије и резултате истраживања. Међутим, те фотографије су тајанствено ишчезле, због чега је совјетска власт сматрала да је циљ цепелиновог лета био шпијунажа.

 

Ову култну фотографију направио је легендарни совјетски фотограф Борис Игнатович. На њој су приказани људи који иду у правцу Зимског дворца и Дворског трга, а такође џиновска нога једног Атласа на трему Ермитажа.

 

1931. је била четврта година Стаљинове планске економске „петолетке“. Она је подразумевала невероватан индустријски напредак тако да су пролетери морали да раде више и да постижу рекордне резултате. За четири године совјетска пропаганда је формирала Стахановски покрет у коме су били ангажовани најбољи радници.

 

Најбољи совјетски фотографи су послати у све крајеве земље да праве лепе фотографије снажних и младих радника и великих импозантних фабрика. Човек на овој фотографији управља машином у фабрици папира.

 

Лица тих радника су обично била веома срећна и насмејана. Тако је пропаганда покушавала да покаже потпуно нови тип совјетског грађанина.

 

Током 1930-их масовно је промовисана запосленост жена. Оне су, као и мушкарци, морале да раде у многим секторима. На доњој фотографији је женска екипа за транспорт дрвета речним путем. Састојала се од најбољих „ударница“. Било је питање части да цела екипа постигне најбољи резултат. Поред тога, тим групама су често додељиване и државне награде.

 

Совјетске власти су 1931. године на целој територији СССР-а увеле талоне за намирнице. Државна предузећа су делила хлеб и све остале намирнице својим радницима и њиховим породицама. На доњој фотографији се види следовање које су добијали „вредни“ радници, тј. они који су ипуњавали или чак прекорачивали план. Они су са обичним талоном ово могли добити у својој фабрици, у затвореном центру за дистрибуцију намирница.

 

На линији Москва – Лењинград је 1931. године прорадио први брзи воз „Красная стрела“. Воз је целу путању прешао за рекордних 9 часова и 45 минута. Пре њега је возовима требало 12 и више часова да пређу ово растојање.

 

Ова линија и данас свакодневно саобраћа. Прекид је био само између 1941. и 1943. године за време немачке опсаде Лењинграда.

 

Максим Горки, на слици заједно са Јосифом Стаљином, био је главни пролетерски писац и најпознатији совјетски аутор тога доба. Стаљин је веома ценио његове идеолошки исправне романе и молио га да се врати у СССР после емиграције у Италију.

 

У првим годинама совјетске власти на дневном реду политичког руководства био је масовни развој спорта и физичке културе. Власти су 1931. године увеле физичку норму за совјетске грађане која се звала „Спреман за рад и одбрану СССР-а“ („Готов к труду и обороне“, ГТО). Људи су много тренирали и често учествовали на спортским парадама на Црвеном тргу.

 

Под утицајем свих успеха совјетске индустрије, почетком 1930. формиран је казнено-поправни систем ГУЛАГ. Први логор је основан на Соловецком архипелагу у Белом мору. Заточеници овог логора су 1931. године упућени на изградњу Беломорско-балтичког канала, једног од најамбициознијих совјетских пројеката. Канал је направљен у рекордном року по цену десетина хиљада људских живота.

 

Совјетска власт је градила своју нову земљу. Један од најпопуларнијих стилова на почетку 1930-их био је конструктивизам. У том стилу су широм земље створена ремек-дела архитектуре попут ове зграде механизованог предузећа јавну за исхрану „Фабрика-кухиња“ у Москви.

 

„Нови“ совјетски грађани су се успротивили мушко-женским стереотипима и одбацивали су ограничења из прошлости.

Russia beyond