„Подударност погледа и приступа“: Руски амбасадор у Београду за РТ о односима Србије са Русијом и ставу о деловању НАТО-а

13.02.2022. год.

Србија позитивно и у потпуности разуме руске предлоге за гаранције безбедности у Европи, изјавио је руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко у интервјуу за РТ ДЕ. Он је истакао да руководство Србије дели став Москве о неприхватљивости даљег ширења НАТО-а. Дипломата је говорио и о сарадњи Русије и Србије у војној и економској сфери и објаснио зашто Београд не намерава да се придружи Северноатлантској алијанси и зашто одбија да подржи антируске санкције.

- Зашто Србија наставља свој курс ка развоју стратешког партнерства са Русијом и вишевекторске дипломатије, упркос притисцима Европске уније?

- Заиста, Европска унија, у контексту преговора о приступању Београда ЕУ, врши огроман притисак на Србију. Овај притисак се фокусира на захтев да се прекину односи са Русијом, а најактивније је почео почео 2014. године. Потом се наставило са различитим интензитетом како би се Србија натерала да се придружи антируским санкцијама ЕУ.

Али то није дало никакве резултате. Јер, како сте с правом рекли, мултивекторска дипломатија је основа спољне политике и деловања Србије на међународној арени. Сарадња са Русијом овде заузима огромно место. Управо је то линија, курс који у највећој мери одговара националним интересима Србије. То је временски тестиран курс који земљи даје конкретне резултате.

Србија у овом случају заузима принципијелан став, упркос притисцима и потешкоћама. Београд принципијелно и прилично категорично одбацује такве приступе ЕУ. Још једном понављам - то се пре свега односи на националне интересе Србије, са задацима њеног развоја, даљег економског опоравка, као и изналажења најбољих одговора на тако савремене изазове као што је, на пример, пандемија.

У сарадњи са Русијом пронађена су решења која су Србији помогла да се избори са таласима пандемије. То укључује успостављање производње "Спутњика V" овде и помоћ у вакцинацији. О овом делу сарадње, као и о нашим економским везама, можемо још дуго да причамо. Многи наши заједнички економски пројекти су много већи од оних које Београд реализује кроз ЕУ.

Поред тога, важан фактор је духовна и културна блискост наших земаља, као и наша сагласност о многим политичким и спољнополитичким питањима.

- ТВ канал РТ ДЕ добио је дозволу за емитовање у Србији, али је Немци не признају и покушавају да блокирају рад овог медија. Да ли овакво понашање Немачке крши право на информисаност становника Европске уније? Уосталом, РТ ДЕ емитује не само у Немачкој, него и у другим земљама. Шта Србија мисли о овоме?

- Перцепција у Србији је, наравно, крајње негативна. Јер ово је удар на РТ и, уопште, на наше информативно присуство у Немачкој. Осим тога, ово је, наравно, ударац и крајње непријатна ситуација за Србију, чија је дозвола, издата у пуном складу са Европском конвенцијом о радиодифузији, једноставно игнорисана.

Штавише, Србија је овде показала принципијелан приступ делујући у оквиру ове конвенције, што значи у оквиру европских и међународних норми. Иначе, наши партнери у ЕУ нас увек позивају на то, али су у овом случају сами прекршили те норме.

- На територији Србије делује цео концерн америчких медија на србском језику, повезан са бившим шефом ЦИА Дејвидом Петреусом. Може ли се рећи да у Србији преовладава англосаксонско гледиште? И колико би онда било важно имати алтернативну тачку гледишта?

- Заиста, напори Американаца, Велике Британије и многих земаља ЕУ у овој области су у порасту. Њихово информационо присуство расте. Ипак, ако говоримо о јавној потражњи, онда она остаје, и то могу рећи без икаквог претеривања - у корист руских информација и руских извора информација. "Спутњик" је овде веома тражен, гледа се, слуша, чита.

Иако, нажалост, у Србији немамо целу информатичку бригу, као Англосаксонци, интересовање за наше медијске изворе овде је огромно. Имамо планове да проширимо наше информационо присуство. Пре свега говоримо о РТ-у. И мислим да ће ускоро ово присуство бити појачано. Укључујући емитовање на србском језику. Веома је тражен и исход ће бити велики.

Штавише, рад на србском језику значиће емитовање не само у Србији, већ иу целом региону Балкана.

- Онда пређимо на другу веома важну тему међународног дневног реда - Украјину. Између Русије и Запада постоје веома велике безбедносне тензије. Мислите ли да би Београд на неки начин могао да утиче на тражење додирних тачака у овој ситуацији?

– Београд веома позитивно и са пуним разумевањем доживљава наш став који се тиче давања безбедносних гаранција. Велико разумевање, 100% разумевање постоји, и то је дугорочно. Оно ће постојати у односу на неширење НАТО-а, пошто је Србија неутрална земља која је обезбедила овај неутрални статус упркос притисцима и наговорима да се придружи такозваној евроатлантској породици.

Србија је већ направила свој избор, који је повезан и са унутрашњим политичким моментима и са спољним аспектима, у корист неутралности. У овом случају, избор Србије у корист НАТО-а је немогућ, тешко га је замислити, макар и због тога што не постоји и неће постојати јавна сагласност, јавни консензус у корист таквог избора.

То је повезано са последицама НАТО агресије на Србију 1999. године. Али постоји још један аспект. То је схватање на регионалном нивоу да ширење НАТО-а на рачун других балканских земаља, земаља бивше Југославије, није довело до јачања безбедности, већ је, напротив, довело до до нових линија поделе, претњи и противречности.

И нико никада није објаснио, ма колико питали, какве користи ове земље имају од уласка у НАТО. Чуо сам доста измишљотина, укључујући и да ће то дати неки незамислив економски узлет, прилив инвестиција и тако даље. Међутим, реалност показује да не постоји ништа обећано.

Ипак, по питању НАТО-а, рад Запада у односу на Србију се наставља. Апсолутно грубо, ова црта се повлачи у суседној Босни и Херцеговини, где је Република Србска, један од ентитета конститутивних народа, категорички против уласка у НАТО. Запад покушава да ову земљу преломи преко колена да би кроз њу увукао Србе у НАТО - прво босанске Србе, а онда и саму Србију.

Али у Београду постоји јасно схватање да је евроатлантска опција потпуно неприхватљива, јер не даје земљи већу сигурност и стабилност.

- Колико је идеолошки фактор битан у изградњи односа Србије са НАТО?

- Идеолошки фактор је присутан у приступу НАТО-а. У Србији то не функционише баш најбоље, али у приступу алијансе, као и Европске уније, постоји.

За чланице НАТО-а ... укључити Србе у НАТО, било да се ради о Републици Србској у Босни и Херцеговини или Србији, изузетно је важан морални и политички задатак. Јер улазак Срба у НАТО, такорећи, затвара страницу историје Косова (повезане са агресијом НАТО-а на Србију 1999.). Само учешће Срба у НАТО-у оправдаће алијансу која је варварски бомбардовала ову државу, уништавала цивилно становништво, инфраструктуру и нанела ненадокнадиву штету чије се последице, укључујући и здравље нације, и даље осећају.

- Како односи Русије са САД-ом и ЕУ утичу на односе са Србијом?

- Конструктивна атмосфера сарадње Русије и Запада довела би Србију у удобнији положај, с обзиром на њен вишевекторски курс и линију ка придруживању Европској унији. То је очигледно.

Али овде је главно да србско руководство наставља свој принципијелни курс и не отежава, већ, напротив, проширује односе са Руском Федерацијом и ЕАЕУ, упркос свим претњама, позивима и захтевима Европске уније и НАТО-а.

Запад сматра да Србија, поставивши себи за циљ улазак у Европску унију, сада треба да своју спољну политику у потпуности прилагоди курсу ЕУ, односно да резигнирано, беспоговорно, некритички спроводи и поздравља одлуке које се доносе у Бриселу. Срби се суштински противе оваквом приступу. Они задржавају суверенитет и фокусирају се на своје националне интересе.

Србија је недавно купила серију наоружања од Русије. На Западу су се одмах чуле изјаве да би то могло довести до повећања тензија на Балкану. Колико су оправдани такви страхови?

- Купила је и куповаће још. То не кријемо. Рад на овом питању одвија се у оквиру међувладине комисије. Све активности везане за војно-техничку сарадњу Русије и Србије одвијају се на основу уговора и планова. У потпуности се поштују све међународне обавезе и споразуми.

Србија модернизује своју војску успешно. То се ради у контексту јачања суверенитета земље. То је сасвим легално и у потпуности у складу са нашим плановима за билатералну сарадњу. Наставићемо да тако радимо.

А различите забринутости у вези са тим изражавају оне земље које и саме сада засићују Украјину оружјем супротно споразумима из Минска – жариштем и извором нестабилности. Дакле, ово је, наравно, превара.

- Србија активно развија сарадњу са Кином. Мислите да нема љубоморе од стране Русије?

Љубомора није политичка категорија. Србија је заинтересована за развој сарадње и са Русијом и са Кином. Имамо све могућности за то. Морамо да радимо са Кином. Имамо широко поље за сарадњу на регионалном нивоу. Пре свега, у економији. И таква интеракција се већ спроводи. На пример, наш заједнички пројекат брзе железнице Београд-Нови Сад одлично напредује. Руске железнице на томе раде у сарадњи са кинеским партнерима. Дакле, имамо широко поље за заједничке напоре.

- Вратио бих се још једном на односе Русије и Србије. Постоји такав аспект као што је историјско памћење, које игра важну улогу. Један број стручњака примећује да је хуманитарна димензија руско-србских односа донекле преоптерећена питањима очувања историјског сећања. Да ли се слажете са овом оценом?

- Чуо сам такве оцене и сматрам их неморалним и циничним. Рећи да те сарадње има превише је једноставно нехумано, јер говоримо о почасти коју одајемо нашим прецима. Такве сарадње заиста има много. Много тога се ради и радиће се. Србију бих ставио на прво место у низу земаља у којима се најбоље разумеју наши приступи меморијалној сфери, недопустивости преобликовања и ревизије историје.

По овом питању имамо потпуну подударност погледа и приступа. Можете питати било кога у Србији и сви ће вам рећи да те ствари треба да се раде. Неопходно је откривати споменике, спроводити акције покрета "Бесмртни пук" који је веома развијен у Србији. Дакле, ова област се развија и складно се уклапа у нашу сарадњу.

"Бесмртни пук" у Београду, фото: РИА Новости © Олег Иванов

- Међународна ситуација је сада изузетно напета. Конфликти се не решавају, укључујући на Косову и у Босни и Херцеговини. Зашто се они не могу решити?

- Разлози су исти, добро су познати. То су двоструки аршини Запада, кршење њихових договора. Овде можете повући паралелу са ситуацијом у Украјини - Кијев се не придржава Минских споразума. Исто се дешава и са питањем Косова. Приштина, на позив Запада, одбија да испоштује Резолуцију 1244. Она садржи све темељне елементе чија би примена довела до одрживог решења и дугорочне стабилности у овом делу Србије.

Исто се дешава и у Босни и Херцеговини. Генерална линија Запада је усмерена на емаскулацију Дејтонског споразума, који наставља да игра незамењиву и јединствену улогу. На Западу покушавају да прикажу случај на начин да је овај споразум довео само до краја рата, а да су сада потребни други приступи. А ти приступи су, наравно, усмерени на давање предности само једној од страна, а то нису Срби.

Такав једнострани приступ, покушај подршке само једној страни у сукобу, као и игнорисање основних договора постигнутих на основу Повеље УН и међународног права, не дозвољавају помак у решавању ових питања.

Извор
Танјуг
фото: Gettyimages.ru © Aleksandar Milosavljevic / EyeEm / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »