РТ: Путин потписао споразуме о приступању ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области Русији

30.09.2022. год.

Документе сада треба да верификује Уставни суд и Парламент

Председник Владимир Путин потписао је споразуме о укључивању две републике Донбаса, као и Херсонске и Запорошке области, које су прогласиле независност од Украјине, у састав Руске Федерације. Церемонија у петак означава почетак формалног процеса њиховог приступања Русији.

Председници Доњецке и Луганске Народне Републике Денис Пушилин и Леонид Пасечник, као и лидери Херсонске и Запорошке области Владимир Салдо и Евгениј Балицки, потписали су споразуме о приступању заједно са Путином на свечаности.

Тај потез је уследио након званичних захтева Доњецке и Луганске Народне Републике, као и два јужна украјинска региона, који су прогласили независност, да се придруже Русији. Све четири територије одржале су референдуме о том питању између 23. и 27. септембра, на којима је изражена огромна подршка, према резултатима које су раније ове недеље објавили локални изборни одбори.

У Доњецку је 99,23% грађана гласало за поновно уједињење са Русијом, док је Луганск показао нешто нижу цифру од 98,42%. Запорошка област је снажно подржала идеју одвајања од Украјине и придруживања Русији са око 93% бирача, а у Херсонској области око 87% гласача је гласало за придружење.

Споразуми ће сада бити достављени руском Уставном суду, који ће их проценити како би се уверио да се не крши Устав. Када буду одобрени, споразуме ће прво морати да ратификује Државна дума – доњи дом руског парламента, а затим Савет Федерације, његов горњи дом.

Посланици ће такође морати да донесу закон о инкорпорацији две републике и два региона у састав Русије. Донбаске републике, као и Херсон и Запорожје, постаће део Русије чим Путин потпише закон.

У четвртак је председник Државне думе Вјачеслав Володин рекао да ће се Доњи дом руског парламента састати 3. октобра како би разговарали о бројним питањима, укључујући ратификацију споразума. Савет Федерације би о ратификацији требало да расправља на редовној седници 4. октобра, потврдила је у среду председник Горњег дома Валентина Матвијенко.

„Не видим потребу за ванредним седницама“, рекла је она тада новинарима.

У фебруару 2022. године, Кремљ је признао републике Донбаса као независне државе, оптужујући Кијев да није спровео споразуме из Минска, чији је циљ био да регионима Доњецка и Луганска да посебан статус у оквиру украјинске државе. Протоколи, уз посредовање Немачке и Француске, први пут су потписани 2014. године.

Русија је 24. фебруара послала трупе у Украјину, наводећи потребу да заштити Донбас. Такође је захтевала да се Украјина званично прогласи неутралном земљом која се никада неће придружити ниједном западном војном блоку.

Херсонску и Запорошку област заузеле су руске снаге убрзо након почетка сукоба. Званичници су од тада у више наврата разматрали идеју о придруживању Русији пре него што су на крају одржили референдуме у септембру.

Извор: РТ

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор
Танјуг
фото: © AP / Mikhail Metzel / Kremlin pool / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »