РТ: Шта значи одлука Високог суда Уједињеног Краљевства у случају Џулијана Асанжа

26.03.2024. год.

Оснивачу Викиликса, Асанжу, дозвољена је нова, ограничена шанса за борбу против његовог изручења САД

Оснивач Викиликса Џулијан Асанж победио је у уторак у својој вишегодишњој правној борби у Великој Британији да избегне изручење САД. Није се много променило да би се помогло његовом тренутном стању, али је његова одбрана добила је још једну шансу на суду.

Асанж (52) се налази у британском затвору са највишим степеном безбедности од 2019. Он је издржао самицу у затвору Белмарш, који је обично резервисан за опасне криминалце, док чека суђење за кршење јемства. САД су га оптужиле на основу Закона о шпијунажи месец дана након хапшења, а адвокати Вашингтона су поднели захтев за екстрадицију. Присталице кажу да га прогоне САД и Велика Британија из политичких разлога.

Британски окружни судија је 2021. године одбио понуду за екстрадицију, признајући да би Асанж могао да изврши самоубиство док је у америчком притвору, иако је одбацио друге аргументе одбране. Американци су уложили жалбу на одлуку и понудили уверавања да осумњичени неће бити злостављан.

САД су последично добиле случај, а у јуну 2022. тадашња секретарка унутрашњих послова Прити Пател одобрила је слање Асанжа у САД. После неколико неуспеха, његови адвокати су у фебруару затражили од Високог суда прилику да оспори првобитно одбацивање највећег дела њиховог случаја.

Судије Викторија Шарп и Џереми Џонсон наложили су у уторак да се екстрадиција обустави, дајући САД три недеље да дају додатне гаранције да ће се поштовати права оптуженог.

Конкретно, Велика Британија жели да се обећа да се Асанж неће суочити са самицама нити ће бити држан без комуникације. Постоји забринутост да би аустралијски држављанин био стављен у такозвану јединицу за управљање комуникацијама (ЦМУ) у америчком савезном затвору, што критичари називају начином да се ућуткају неистомишљеници. Викиликс је истакао да су америчке гаранције „саме по себи непоуздане“, према истакнутим групама за људска права.

Да су судије ове седмице пресудиле против Асанжа, његове опције у британском судском систему биле би исцрпљене. Могао је да се нађе у америчком притвору у року од 24 сата до 28 дана, осим ако није интервенисала трећа страна. Његов правни тим је планирао да се изјасни Европском суду за људска права за хитну забрану.

Асанжове присталице кажу да се суочава са одмаздом САД због објављивања срамотних државних тајни, укључујући доказе о наводним злочинима током војних кампања у Ираку и Авганистану.

Случај има озбиљне последице по слободу штампе на Западу. Председник Барак Обама је наводно одбио да поднесе тужбу против Асанжа због такозване „дилеме Њујорк тајмса“ – уз образложење да се активиста за транспарентност у свом новинарском раду не разликује од наслеђених медија.

Министарство правде под председником Доналдом Трампом оптужило је Асанжа за помагање и подржавање узбуњивача Челси Менинг, када је предала поверљива документа Викиликсу 2010. године.

Председник Џо Бајден одбацио је позиве да одустане од оптужби. Према писању Волстрит журнала, америчка влада разматра склапање споразума о признању кривице са Асанжом, према којем би се он изјаснио кривим за прекршај у замену за повлачење захтева за екстрадицију.

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Извор: RT (ж)

Извор
Танјуг
© Dave Benett / Dave Benett / Getty Images/ vostok.rs

Повезане теме
Асанж
САД
Викиликс

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »