Ангела Меркел се упутила код својих главних критичара

У уторак федерални канцелар Немачке Ангела Меркел је дошла у посету Грчкој – први пут од почетка оштре финансијске кризе у тој земљи. У очима Грка управо Меркел је отелотворење Европе коај не жели да помаже земљама које су доспеле у невољу. На страницама локалних новина фрау канцелар се појављује на карикатурама са хитлеровским брчићима и са другим атрибутима незамисливим од ње у домовини. Али главни драматизам се састоји у томе што управо од Меркел зависи наставак међународне финансијске помоћи Грцима. Без ње земљи остаје само да објави банкротство. Решавање питања очукује се на самиту ЕУ 18. октобра. Али и од данашњих дискусија Меркел у Атини зависи врло много, сматра наш коментатор Петар Искендеров.

Индикативно је да је у понедељак почео да функционише нови Европски механизам стабилности који треба да пружи финансијску подршку проблематичним земљама зоне евра. Ова структура је сменила Европски фонд финансијске стабилности, који је деловао од 2010. године за пружање финансисјек помоћи проблематичним земљама зоне евра као што су Грчка, Португал, Ирска јер списак проблематичних земаља у последње две године проширио се између осталог на рачун Шпаније.

Не чуди што за сада водеће европске земље н еулажу превише радо у нови фонд. Председник ЕЦБ Марио Драги већ је изјавио са њему својственом речитошћу да је „базука“ која треба да помогне проблематичним економијама путем куповине њихових дужничких обавеза, напуњена и спремна за примену. За разлику од њега, председник Еврогрупе која обједињује министре финансија земаља зоне евра Жан-Клод Јункер нема посебне илузије поводом скоре испуњености Јединственог европског механизма. Он се само нада да ће до краја октобра могућности издвајања зајмова европског стабилизационог фонда изнети најмање 200 милијарди евра.

У Европи сви добро схватају огроман политички значај акуелне дискусије око зоне евра, стабилизационих механизама и кредита за Грчку – истакла јеу разговору за Глас Русије експерт Центра за међународну безбедност ИМЕМО РАН Надежда Арбатова.

- Жртвовати данас зону евра у њеном актуелном виду значило би за ЕУ да призна обратни смер европске интеграције, у крајњој линији у неким њеним правцима. То је посебно тешко учинити у периоду кризе. Тим пре системске. Економска криза је била само катализатор оних проблема који су се нагомилали раније – између осталог у току исхитреног проширења ЕУ на рачун земаља које нису биле сто посто спремне за ступање у ЕУ. Била је уведена заједничка валута, а заједничка пореска и буџетска политика није постојала.Тако да је сада ЕУ приморана да исправља грешке које је раније сама направила.

Федерални министар финансија Немачке Волфганг Шојбле је, најављујући догађаје, рекао да Грци не треба да повезују посебне наде са доласком Меркел, а међународна тројка кредитора треба прво да саопшти да ли Грчка поштује своје обавезе, указане у програму помоћи. Све остало су за сада фантазије.

У сваком случају очигледно је да ако наредних дана у односима Грчке са кредиторима на челу са Немачком не дође до прелома, последице могу да се испоставе жалосним и за Атину, и за читаву зону евра. Незванично грчки политичари већ су алудирали на могуће иступање своје земље из зоне евра у новембру. Изгледа да је посета Ангеле Меркел Атини ипак један од последњих покушаја да се постигне повољни резултат за све.