Сумрак генерације Некст

У Европи се све чешће говори о новој изгубљеној генерацији, младима од 18 до 25 година, који су узалуд тражили посао и добровољно одлазе у социјалну самоизолацију.

Млади људи не могу да се запосле по завршетку студија, пошто комапније не желе да узимају неискусне стручњаке. А што више они седе без посла, то се више отеже процес нагомилавања професионалног искуства и све даље су перспективе запошљавања. У зони евра у армију незапослених улила се скоро четвртина младог радно способног становништва. На пример, међу младим Шпанцима и Грцима незапослен је више него сваки други.

Тежак проблем омладинске незапослености погоршава то што послодавци не узимају младе на стални посао, сматра магистар економије, руководилац Сектора за економску интеграцију Европског института РАН Олга Буторина. Младог човека или девојку узимају на три месеца по привременом уговору, и по истеку тог рока послодавац може да отпусти запосленог без исплате било каквих компензација.

Све то води ка томе да фактички у Европи током неколико деценија формира се такозвано двостепено тржиште радне снаге. Тачније у већини случајева омладина ради под крајње неповољним условима у социјалном плану, без гаранција, без потребне социјалне подршке. Истовремено радницима старије генерације, од 40, 50 60 година, дају се све законом предвиђене гаранције, истакла је Олга Буторина у интервјуу за Глас Русије.

- Овај дисбаланс поткопава социјални мир у друтшву, зато што већидео пензионог система држи се на солидарном односу младе и старије генерације. И они пензионери који излазе у пензију сада добијају пуну компензацију и прилично добру социјалну сигурност. Млади људи који сада тек почињу да раде могу да остану без ове социјалне заштите.

Сада европске власти покушавају да реализују читав низ програма за запошљавање, између осталог омладине, засноване на миграционим механизмима ЕУ. Из Јужне Европе, посебно из Шпаније о Португалије, људи са читавим породицама прелазе на рад у Немачку најчешће. Али тамо је тржиште радних места одавно и активно засновано на радној снази из Источне Европе.

У самој Немачкој ситуација са незапосленошћу је сасвим добра, незапослених је према разним подацима од 5 до 8 одсто радно способног становништва. Као најснажнија земља ЕУ, Немачка сама по себи би лако изашла на крај чак са најездом радних миграната из других земаља зоне евра, сматра водећи научни сарадник ИМЕМО РАН, германиста Александар Кокејев. Али то је само једна страна питања, подвукао је он у интервјуу за Глас Русије.

- Друга страна се састоји у томе што Немачка не постоји у вакууму, она је чланица ЕУ. И њени унутрашњи проблеми, између остаог проблем запошљавања, зависи од ЕУ у врло озбиљној мери. Као прво макар зато што је Немачка најјачи извозник. Њен извоз у последње време због кризе у зони евра је смањен, значи то утиче на проблем запослености унутар земље. И као друго, Немача је врло оптерећена финансијским дотацијама ЕУ.

Другим речима, крхка равнотежа на немачком тржишту рада може лако да се наруши било каквим заоштравањем у зони евра, од којег она нажалост није осигурана.

Никита Сорокин,