Ситуација на Кипру повод да се замисли

Ситуација око Кипра, како је истакао руски премијер Дмитриј Медведев, изазива одређене мисли о неадекватности оних, ко предлаже помоћ. Он је рекао да «… ако је то могуће на Кипру, зашто то не може да буде у Шпанији, Италији, у неким другим земљама, где има проблема с финансијама? Сутра ће тамо почети да конфискују улоге. То је повод да се замисли». Према речима Дмитрија Медведева, «за нас, као и за сваку земљу, важна је предвидљивост, међутим, предлог ЕУ није само непредвидљив, он је сведочанство неке неадекватности».

И то, толико непредвидљив је кипарски проблем постао и за многе у ЕУ. Свакако, Шпанија је, например, према саопштенима из Мадрида, одмах одбила формулу, коју је предложио Брисел, о излазу из кризне ситуације уз помоћ смањења уштеђевина улагача. Премијер Краљевине Мариано Рахој је буквално позвао на решење здравог разума:

- На Кипру сви ми морамо да уложимо напоре: и парламент, и влада, и ЕУ. Све мора да се реши. Надам се на то. Финансијском систему Кипра је потребна капитализација. Нисам присталица да би народ губио своје депозите. Људи нису криви.

Наш експерт, професор Више школе економије Иван Родионов сматра да извор данашње кипарске банкарске кризе треба тражити управо у ЕУ. Он је уверен, да је слична ситуација била својевремено у Грчкој...

- Грчка је у знатној мери производ Немачке, која је необуздано пружала кредите, и то на свим нивоима: и на државном, и на корпоративном и индивидуалном. И то без размишљања о томе да ће Грци морати да враћају те кредите-дугове.

Подсетимо, да је парламент Кипра одбио нацрт закона о увођењу принудног отписивања дела депозита у виду специјалног пореза, што је било услов пружања финансијске помоћи ЕУ и ММФ. Претходно решење о отписивању утврђивало се у Никосији на инсистирање кредитора ЕУ, али је изазвало панику код улагача и угрозило постојање финансијског система Кипра.

Водећи научник Института економије РАН Борис Фрумкин је, са своје стране, убеђен да је то у неком смислу сигнал за све земље еврозоне. Он каже:

- Случај с Кипром је иначе, упозорење тим земљама да би стриктније спроводиле те структуралне реформе, које су ускладиле с ЕУ, ММФ и Европском централном банком. С друге стране, тешко да би кипарски проблем изазвао сличне мере и у другим кризним земљама ЕУ.

Иначе, руски експерт пружа наду да у случају Кипра, који има знатан природни ресурс у виду налазишта гаса, постоји шанса да при доброј политичкој конјунктури он прође «тачку неповратка» – у овом случају може да се избегне дефолт. Борис Фрумкин прецизира:

- Кипар може да брже изађе из те ситуације, јер потенцијално он може да добије велике приходе од вађења гаса на епиконтиненталном појасу око Кипра, где већ довољно активно раде стране компаније. Ако он убрза то решење, добиће приходе од продаје гаса. Друге земље: ни Италја, ни Шпанија, ни Португалија, - такве поклоне природе за наредне године немају.

Дакле, у данашњим условима Никосија ће морати да предлаже веома озбиљне гаранције, оне морају да буду промишљене и усклађене са свим заинтересованим за конструктивно решење кипарског финансијског проблема.