Још један оптужен за злочине против човечности у Југославији

На Балкану се појавио нови оптужени за злочине против човечности за време рата у Босни. То је командант паравојне формације Бели анђели Веселин Влаховић. Он је проглашен кривим за злочине против босанских муслимана и Хрвата, извршене у сарајевском насељу Грбавица у време грађанског рата 1992-95. Влаховић је чак добио надимак монструм из Грбавице.

Читава интрига се састоји у томе да је пресуду изнео не Хашки трибунал, као што би могло да се помисли, већ суд у Босни и Херцеговини. Ипак, како тврди наш експерт Александар Мезјајев, то је сасвим објашњиво.

- 2001. године била је донета одлука СБ УН да Хашки трибунал нема право да покреће оптужнице за све случајеве припремљене после 2003. године. Зато се сви они разматрају у другим судовима. Овде треба скренути пажњу и на то да када је СБ УН донео одлуку о завршетку делатности Међународног трибунала за бившу Југославију, многи случајеви високих војних чинова били су предати управо босанском суду.

Сумње у пристрасност Хашког трибунала већ су опште место. Али процес који се одвија у суду Босне и Херцеговине још је теже пратити, говори Александар Мезјајев.

- Овде постоји низ чисто техничких момената. Делатност босанског суда се налази под таквом будном пажњом међународне јавности. Тамо не преносе заседања, не објављују текућа документа. Зато, ако Хашки трибунал износи своје безобразлуке у јавност, сви процеси у суду Босне и Херцеговине одвијају се иза затоврених врата. Зато ако процеси у Хагу могу некако да се прати, овде је све прошло непримећено, и пресуде су биле много суровије. Ако је у Хагу просечни рок затворске казне 15-20 година, а 45 је превише оштро за Хашки трибунал, у Врховном суду Босне и Херцеговине то се сматра нормалним. Постоји још један моменат на који треба обратити пажњу. Сви знају да је конфликт у бившој Југославији носио међуетнички и међурелигиозни карактер. И ако Хашки трибунал формално треба да постане независтан, пошто међуетничке конфликте разматрају представници других држава, у судском органу БиХ не поштује се чак ни ова формалност. Овде делују представници оне етничке групе који сматрају себе жртвом овог конфликта.

И у таквој ситуацији, по речима Александра Мезјајева, врло је сложно оценити пресуду Веселину Влаховићу са правне тачке гледишта.

- Ја бих се суздржао од оцене ко је у праву, а ко је крив. Код нас ипак постоји презумпција невиности кад случај не размотри компетентни и непристрасни суд. А у погледу Влаховића то се не може рећи. Зато овде ћемо се за сада придржавати презумпције невиности.

Тако ми долазимо до закључка да без обзира на велику суровост Суда Босне и Херцеговине, њега не треба називати непристрасним, као ни Хашки трибунал. И ако се ова два судска органа разликују по форми, садржај им је једнак. Ипак, ма како да је сурова пресуда, Русија ће се увек придржавати два важна принципа: објективност и непристрасност.

Григориј Соколов,