На банкарску тајну ће ударити аутоматом

Европска комисија је приступила изради нацрта закона о формирању јединствене аутоматизоване базе улагача у банке земаља-чланица ЕУ. У случају усвајања датог документа већ на јесен банкарска тајна ће бити озбиљно ограничена. Тим пре што су пројекту ЕУ спремне да се прикључе прекоморске територије Велике Британије, познате као велике офшор зоне.

Овакав развој догађаја може да доведе како до повећања нивоа банкарске транспарентности у ЕУ, тако и до преоријентације финансијских токова у правцу других «лука», сматра наш аналитичар Петар Искендеров. Прве споразуме о размени банкарских информација склопили су Велика Британија, Немачка, Француска, Италија и Шпанија. После тога руководство ЕУ се латило оних који су се активно противили нападу на банкарску тајну.

Први је пао Луксембург. Можемо без велике штете да уведемо аутоматску размену информација од 1. јануара 2015. године, изјавио је његов премијер и бивши шеф Еврогрупе земаља зоне евра Жан-Клод Јункер. Он је признао да се његова земља одлучила на овај корак под притиском САД, које се баве финансијским бизнисом само са оним земљама које пристају на аутоматску размену информација.

Сада Европској комисији предстоји да сломи отпор Аустрије. У тој земљи банкарска тајна је ганратована на нивоу устава. И аустријски министар финансија Марија Фектер је обећала да ће штитити тајну улога као лав. Ипак Међународни конзорцијум новинара истражитеља који се базира у Вашингтону, позивајући се на аустријског канцелара Вернера Фајмана, већ је изјавио да је Аустрија спремна на уступке по питању банкарске тајне са тиме да иде у корак са Швајцарском и Луксембургом.

Мере које се предузимају у ЕУ нису само против континенталних «пореских лука». И овде кључну улогу игра Велика Британија. Њене прекоморске територије, између осталог Кајманска острва, Британска Вирџинска острва, острва Мен и Џерси – већ су се сложила да учествују у атоматизованом систему размене банкарских информација. То значи да ће пружати податке о регистрованим компанијама европским властима.

Ипак, осигурање транспарентности банкарског система ЕУ само по себи тешко да ће решити задатке стабилизације европских финансија. Неопходо је покренути и друге механизме – између осталог јединствени надзор самих банака, као и јединствену буџетску политику на нивоуу ЕУ, подвукао је у разговору за Глас Русије директор Банкарског института руске Високе школе економије Василиј Солодков.

- Власти зоне евра су се већ договориле о формирању јединственог банкарског надзора, мада је то требало учинити раније. Ипак остаје још једно питање – о јединственој буџетској политици. Без такве политике нема смисла ни јединствени банкарски надзор, јер поједине земље могу да троше колико хоће, као што је било са Грчком. И у тим питањима нема како политичке одлуке, тако ни економске разраде.

Како саопштава британски Гардијан, позивајући се на своје финансијске изворе, укупна сума «резерви» у међународним офшор зонама износи најмање 32 билиона долара. Ради поређења, европски механизам финансијске стабилности ЕУ тренутно оперише сумом од око 500 милијарди евра. Не чуди што је Брисел заинтересован за сличне фондове. Ипак исто је тако зчигледно да ова средства могу да покушају да нађу себи нове луке рецимо у Хонгконгу или другим финансијским центрима Југоистичне Азије. Банкарски ратови тек почињу.

Петар Искендеров,