Back in Југославија. Али без Титовог портрета.

Многи ме питају зашто баш Југославија? Одговарам: љубав у позним годинама. И још једно објашњење нашао сам за себе – вероватно сам у прошлом животу живео тамо, каже Сергеј Тјуриков, аутор интернет-пројекта под радним називом Сећајући се Југославије или Путовање у Југославију.

- Када је земља постојала, ја нисам имао прилике тамо да боравим: био сам војник, зато нисам смео да напуштам земљу. Тако да је Југославија била мој неостварени сан, љубав на даљину: нешто сам знао о њој, читао, гледао, занимале су ме информације. А када се појавила могућност да путујем – почео сам да путујем по земљама бивше Југославије. Око годину дана увече сам седео на Интернету: много је сајтова о Србији, има сајтова о Хрватској, мало о Црној Гори, али практично нема сајтова посвећених Југославији. Да, земља више не постоји, али остали су људи који су живели у њој, памте је. Схватио сам да на Интернету постоји празна ниша коју треба попунити.

Основа сајта биће библиотека књига о Југославији која ће, објашњава Сергеј Тјуриков, бити подељена на неколико тематских одељака.

- Када путујеш на екскурзије по разним земљама, у аутобусу увек видиш једну исту слику: основна маса делује по принципу „погледај десно-лево, изашао, фотографисао, даље кренуо“. Али увек постоје 3-4 човека који засипају водича питањима. Људи који се враћају кући и почињу да траже литературу на дату тему послужили су ми као пример – њима је у првом реду сајт и намењен. Као и студентима, који проучавају југословенско питање. Потрудићемо се да сакупимо што је могуће више материјала на једном сајту, по могућности. У великој мери људи се занимају за Титову Југославију, зато ће се информација о њој сусретати често. При томе ми ћемо, наравно, писати и о земљама које су се формирале после распада Југославије, биће форум, одељак о кухињи, путовањима, балканском филму.

После боравка у Србији схватио сам шта је то феномен југоносталгије, јер многи виде ову земљу са позитивне стране, каже Сергеј Тјуриков.

- Сви људи желе да живе у миру и одређеном благостању. У једном тренутку у Југославији се све срушило, људи памте време када је било мирно и није било националних конфликата. Али ја памтим фразу из интервјуа босанског режисера Даниса Тановића, аутора филма Ничија земља. Из разговора са људима из Србије и Хрватске  могло би се помислити као да је рат тек јуче завршен, тако они једни друге мрзе. А он одговара да не верује у то. Ако они мрзе једни друге, онда је то само зато што превише личе: гледају у огледало и мрзе сопствени одраз.

На главној страници вашег сајта биће портрет Тита?

- Срби са којима сам ја разговарао кажу да без Тита не би било ове Југославије. Али са друге стране они тако уредно говоре да на прво место не треба стављати његову фотографију, при томе, наравно, о њему треба писати, објављивати материјале. Испада амбивалентно: с једне стране он је осигурао овај релативно миран живот који људи памте, а са друге стране његове грешке су доприносиле распаду Југославије.

Да ли је могућ некад поновно уједињење Југославије?

- Пре неколико година у периодици је био употребљаван термин Југосфера, кој обухвата динамику развоја последњих година на територији бивше Југославије. У великој мери Југосфера је економски и социјални феномен. Овај термин једноставно карактерише обнову изгубљених веза међу бившим земљама заједнице. Термин Југосфера подразумева не само економску и социјалну позадину, већ и политичку. Није искључено да ће у скорије време између бивших чланица бивше Југославије бити још већа политичка сарадња него раније. Али у том погледу у ком је Југославија постојала она се никада неће обновити, исто као ни СССР. Али историјски је тако испало да сви ови народи живе на Балкану и они ће морати да комуницирају, раде на заједничким пројектима, тргују. У противном ће сви пострадати.