Света столица за Косово у УН

На јесен Приштина може да покуша да добије статус посматрача у УН. Пуноправно чланство из објективних разлога није могуће. За сада. Мада косовске елите немају јединствено мишљење поводом тога да ли је сада одговарајући моменат, сасвим је вероватно да чак помоћно место у клубу нација за Приштину ће постати нешто попут престола. Макар за унутрашњу употребу.

Одлазећи председник Европске комисије Барозу у Београду је ових дана проследио властима ”семафор”, документ где је у зелено-жуто-црвеним бојама било изложено шта је Србија на путу у ЕУ учинила добро, а шта не. Ризиковаћемо да претпоставимо да су у бојама које забрањују кретање (у ЕУ) биле и тачке које су везане за Косово.

Зато ће питање односа јужне српске покрајине са УН пре или касније постати врло актуално. Директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије из Љубљане (IFIMES) Зијад Бећировић је подсетио Глас Русије да Београду и Приштини предстоји да направе још мноштво корака ка уговору о "добросуседским односима", чији интегрални део, како сматра експерт, постаће могућност за Косово да постане члан УН. Међутим...

- Статус посматрача не значи пуно у Уједињеним нацијама. Ми имамо сада две државе које су посматрачи у Уједињеним нацијама – Света столица, односно Ватикан и Палестина. Наравно, из статуса посматрача не могу се вући нека посебна права, јер статус посматрача додељује Генерална скупштина УН-а, значи не иде преко Савета безбедности, тако да у примеру Косова увек постоје Русија и Кина, које би заблокирале пуноправно чланство Косова, односно ту процедуру за примање у чланство УН-а. Као што су рецимо Сједињене Америчке Државе блокирале пријем Палестине. Мислим да статус посматрача власти у Приштини више желе ради својих унутрашњо-политичких потреба, него што фактички тај статус доноси практично самом Косову и његовим грађанима.

Тешко је порицати да је могући статус још једна шанса да се истакне на међународном нивоу и ”штиклира” тачка на списку знакова државности, заједно са чланство у ММФ и ЕБРР, на пример. Наравно, има ствари на које Београд практично не може да утиче. Али вероватно не на оно што је ”пред носом”. Тачније у региону се дешавају чудне ствари. Као што се зна, Бриселски споразуми поразумевају да Београд и Приштина не сметају једно другом да се баве евроинтеграцијом и регионалном сарадњом. Услов који је унапред неповољан за Београд. Објашњавајући јасним језиком Мундијала, то је као договор репрезентације Бразила и репрезентације Фиџија која не учествује у првенству да не сметају једна другој да постану шампиони. Фиџи, он је Косово, никада није прошао квалификацију. Ипак Бразил, он је Србија, чини све да пошаље Фиџи одмах у осмину финала, прескочивши групну етапу. На пример, Србија није блокирала, мада је могла, чланство Косова у организацији SEECP, чији је главни задатак јачање сарадње и солидарности међу државама региона. Једном речи, у њега улази 2 од 5 земаља ЕУ које нису признале Косово. И овај догађај је изазвао много мањи одјек него кокетирања европских фудбалских чиновника са репрезентацијом Коcова — а то већ да се затвори тема спорта број 1.

Сетимо се да је својевремено један од немачких фондова нудио пројекат према којем би Косово добило место у УН, али без признања суверенитета од стране Србије. Личи на брачни пар који се већ развео, али муж ипак представља своју бившу као актуалну. И чудно је што је овај модел предложила невладина органиазција која носи име човека који је обнављао послератну Немачку, аутора афоризма који је очигледно непознат у Србији представницима ”сви против нас!”-елите.

”Када други мисле да си готов, управо тада треба почети” - говорио је Конрад Аденауер.

Тимур Блохин,