Мундијал у Русији 2018. године значи посао за хиљаде србских грађевинара

Грађевинарство у Србији се већ годинама налази у таквом положају да би му требала нека тешка „дизалица“ да га подигне из садашњег пропадања. Међутим, чини се да ће тај џиновски „кран“ представљати позив србским грађевинарима да се укључе у колосалне радове на изградњи објеката за предстојеће Светско првенство у фудбалу 2018. године, које ће бити одржано у Русији.

Подсетимо, приликом недавне посете Београду, руски министар саобраћаја Максим Соколов је пред новинарима дословно изјавио да његово министарство „рачуна на учешће српске стране у инфраструктурним пројектима, те у изградњи спортских објеката на територији Руске Федерације“. Колико много би то значило за развој, или макар за голи опстанак србских грађевинских фирми, најбоље говори податак да се у Србији сваке године укине читавих 5.000 радних места у грађевинском сектору, док је истовремено производња грађевинског материјала сваке године мања за невероватних 30 до 40 процената, што значи да та грана индустрије буквално нестаје, и то катастрофално брзим темпом.

Управо зато грађевинарство учествује у бруто домаћем производу са симболичних 2-3 посто, а посебно је жалосна истина да је просечна плата грађевинских радника у Србији осетно мања од просечне српске плате, што све заједно упућује на закључак да се у том смислу мора нешто хитно предузети.

Наравно, основни разлог за такво стање лежи у недостатку посла, иако би србски неимари, по њиховим сопственим речима, могли да се ухвате у коштац и са крупним грађевинским пројектима у области високоградње и нискоградње, зато што имају потребне капацитете за то, исто као и довољан број стручњака који могу да заврше било који инвестициони пројекат.

И ту долазимо до кључног питања – а где пронаћи такве велике пројекте који би упослили огроман део српске грађевинске оперативе и радне снаге? Али, као што рекосмо на самом почетку, одговор стиже из Русије, где се граде објекти и пратећа инфраструктура за Светско првенство у фудбалу 2018. године. Иначе, за тај велики спортски догађај, који ће се одржати у Москви, Санкт-Петербургу, Јекатеринбургу, Сочију, Казању, Нижњем Новгороду, Самари, Ростову, Калињинграду, Волгограду и Саранску, биће изграђени фудбалски стадиони у вредности од 4 милијарде евра, као и хотели у вредности од близу 3 милијарде евра, из чега се јасно види о каквој шанси се ради за српске грађевинске компаније.

У сличном тону је недавно била изречена и оцена у Грађевинско-индустријској комори Србије, да ће највише на источним градилиштима, а то конкретно значи у Русији и Казахстану, ускоро бити запослено близу 10.000 србских радника, у којима би домаћи грађевинари могли да раде на пословима вредним преко милијарду долара, док би у будућности вредност тих радова, по тим истим веродостојним проценама – могла само да се знатно увећава. И зато, ако још постоји нека дилема око тога где се налази та чаробна „дизалица“ која ће подићи комплетан грађевински сектор у Србији, онда је одговор врло јасан и он гласи – тамо одакле стижу отворени позиви србским грађевинарима да се укључе у изградњу колосалних пројеката, као што је следећи Мундијал у Русији.

Ратко Паић,