Санкције неће представљати сметњу за руски комплекс горива и енергије

Крајем јула према руском нафтном сектору су уведене санкције САД и Европске уније. Оне ограничавају извоз у Русију опреме високе технологије за проналажење и вађење нафте на Арктику, на копну на великој дубини испод воде, и нафте од шкриљаца.

Санкције Европске уније представљају изборне мере и не односе се на већ усаглашене уговоре. Међутим, западни аналитичари су већ пожурили да дају песимистичке прогнозе о развоју руског комплекса горива и енергије тврдећи да санкције могу успорити развој компаније. Они ово мотивишу тиме што се резерве традиционалних налазишта смањују, а да би се освајале нове, потребне су сложеније технологије и опрема. Иначе ће доћи до пада производње.

Међутим, руске компаније немају намеру да мењају своје планове због санкција. ЕксонМобил нормално сарађује с Роснефтом, они су управо почели да раде на најсевернијој бушотини у Русији „Универзитетска“, истиче стручњак Института за савремени развој Никита Маслеников:

- Сасвим је јасно да се се реализују пројекат Сахалин-2 и други. Компанија Тотал не ради само по пројекту Јамал-КПГ, већ има своје интересе и на полуострву Гидан. Засад се не осећа јак притисак, природно, поново се разматрају планови о даљем раду на овим или оним налазиштима. Неки пројекти су у замрзнутом стању, пошто многи западни партнери нису одлучили шта даље да раде.

Ипак, санкције према руском енергетском сектору могу почети да делују средњорочној перспективи, и то компаније треба да узму у обзир. У неким облицима услуга високе технологије које су везане за вађење, бушење у дубокој води, хоризонтално бушење, као и за радове на копну испод мора, удео иностраних компанија је већи од 50%. Ако сад обуставе своју делатност многе компаније ће се суочити с технолошким изазовом, јер ће све морати саме да раде, истиче Никита Малеников:

- Могућности за то, наравно, постоје, не може се рећи да безнадежно заостајемо, пошто су се многи од ових технолошких изума и услуга које пружају стране сервисне компаније, заправо појавили још у Совјетском Савезу. Исто се односи и на хоризонтално бушење или вишекратно хидрораслојавање тла. Постоје технолошки изуми у самој компанији, треба прерасподелити трошкове.

Засад се руске компаније налазе на прихватљивом нивоу вађења црног злата – 520 милиона тона годишње. Међутим, у перспективи треба изаћи на нове геолошке хоризонте, на нова налазишта с тежим условима експлоатације. Производња нафте и гаса од шкриљаца за Русију данас није превише актуелна, јер у земљи има довољно налазишта у другим геолошким условима с приличним резервама, укључујући и јединствене, истиче стручњак:

- У близини Оренбурга постоји налазиште такозване вискозне нафте у којој је растворена практично цела породица ретких елемената Земље. То није баш нафта у традицоналном смислу, али је извор ретких врста земље. И ту је заиста потребна друга технологија за вађење и прераду.

Јединствено нафтно налазиште у Западном Сибиру је Баженовска свита – аналог нафте од шкриљаца. Овде резерве, по неким проценама, износе 140 милијарди барела. Раније је било саопштено да су руски ЛУКОИЛ и Тотал потписали меморандум о заједничким намерама за експлоатацију Баженовске свите. Сад је тешко рећи у ком правцу ће се одвијати освајање ових налазишта, јер делује мноштво различитих фактора. По проценама аналитичког центра при влади Русије, да би се вађење нафте и гаса задржало на данашњем нивоу, до 2035. године у сектор нафте и гаса треба уложити на стотине милијарди долара. Наравно, неке компаније могу у већој мери осетити санкције, али су ови проблеми решиви, сматрају стручњци. То ће само убрзати развој и увођење напредних националних технологија у руски комплекс нафте и гаса.

Олег Нехај,