Болест и идеологија Фридриха Ничеа, немачког филозофа

Симптоми: Манија  величине;   Разаслао је  обавештеља са тесктом: „Кроз  два месеца постаћу  први човек на Земљи“; Тражио да  се скину слике са зидова јер је његова кућа „храм „; Помрачење ума (грлио се и љубио с коњем на централном градском тргу, ометао градски саобраћај,  јаки  болови у глави, неадекватно понашање)

У медицинском картону је писало да је пацијент Фридрих Ниче  пио из  чизме своју мокраћу, испуштао нељудске крике, у болничком стражару препознавао Бизмарка,покушавао да забарикадира врата срчама поломљњеног стакла, простирао постељу по поду и ту  спавао, скакао као јарац,  подизао лево  раме .  

Историја болести: Ниче је прежиево неколико апоплексичких удара , патио од  психичког растројства, последњих 20 година живота, (управо  баш у том периоду настала су нека од његових најпознатијих дела ко што је „Тако је говорио Заратустра„) од којих је чак 11 провео у психијатријским клиникама, а код куће се о њему бринула мајка.  

Његово стање се стално погоршавало: пред крај живота филозоф није био у стању да изговри  две-три најобичније реченице.  

Идеологија

Пре свега  ту је идеја о надчовеку  (ма како то изгледало парадоксално, управо оно скакање као јарац  и подизање левог рамена  неки тумаче као постојање надморалне, савршене личности која битише  с ону страну  добра и зла).  

Идеја новог морала (морал господара уместо морала роба):  здрави морал треба да  подстиче и учвршћује човеково стремљење за влашћу, да продубљује вољу за моћ .  

Савки други морал је болестан и деструктиван.  

Идеологија фашизма: болесни и слаби треба да нестану, снажнији да победе.

 

Бранко Ракочевић