Ђорђе Ивковић међу првима упутио отворено писмо Вуку Драшковићу које је објављено у “Дневном телеграфу “ 31. августа 1996.годинe ПРАШИНА САМОДРЕЖЕ

Ђорђе Ивковић међу првима упутио отворено писмо Вуку Драшковићу

које је објављено у “Дневном телеграфу “  31. августа 1996.године

Ја сам ово писмо написао три године након што сам напустио СПО...

ОТВОРЕНО ПИСМО ВУКУ ДРАШКОВИЋУ

ПРАШИНА САМОДРЕЖЕ

На Видовдан 1990. године у порти цркве Самодреже на твој захтев пољубили смо земљу. То је била заклетва Србији. Од тада смо моного пута били заједно... Био сам и у малој групи људи који су даноноћно на Тргу Слободе захтевали твоје ослобађање, док си премлаћен лежао у затвору. Нисмо хтели да се покоримо зулуму, а Ти си био оличење непокора.

Од тог времена, међутим, радиш наопако.

Одрекао си се својих ратника, и мртвих и живих. Ниједан Србин ти није добар. Ни Партијарх. Ваљају ти само сецикесе из Нове демократије - преко нас, нашим гласовима, изручио си власт титоистима. Ушао си у "тајну" коалицију са СПС и није те брига што због тога већини твојих старих присталица "уши горе" од стида.

Прошле године на Равној Гори, пред 50.000 људи, заклео си се да ћеш, ако усташе нападну, први кренути да браниш народ. Рече и порече. Сад знамо обојица да никуда нећеш полазити, ни први ни последњи. "Говедо се веже за улар, човек за реч", каже народ. Труо је коноп твоја реч.

Али, није теби то важно. Слађе је, узбудљивије, потајно се договарати око амбасадорских и министарских позиција са онима који имају моћ. То изазива слатку језу у стомаку, забораве се лако батине и народна мука.

Председник СПО је последњи човек на свету који себи сме да дозволи такво лицемерје.

Што се мене тиче, дража ми је прашина што сам је кусао у Самодрежи, од глиба у коме се башкарите Ти и мала група смутљиваца и шпијуна којима си се окружио.

На крају, ако нећеш да радиш како ваља, кумим те Богом, макар запертлај зепу, не срамоти нас више.

Ђорђе Ивковић

Објављено у "Дневном телеграфу" у суботу, 31. августа 1996.

Ђорђе Ивковић међу првима упутио отворено писмо Вуку Драшковићу

још давне 1996. године