ЕУ: апсурд на парламентарном нивоу

Депутати Европарламента су од понедељка на заслуженом одмору. Наравно, заједно са техничким сарадницима, који ове године баш нису имали среће. Пре одмора су награђени не премијом већ обавезном анкетом. Питања за лепши пол су такве врсте за које у обичном животу може да се добије шамар.

Ево неколико примера. „Да ли сте патили од венеричних болести?" „Да ли је у вашој фамилији било алкохоличара или душевно поремећених?" И врхунац: „Напишите датум ваше последње менструације". Коме требају ти детаљи остало је нејасно. На ту тему нису хтели да говоре ни европарламентарци.

Они се често жале на равнодушни однос европске јавности према њиховом напорном труду. И истовремено сами дају много повода људима да се питају: „Чиме се они уопште баве?"

...Властима Мекленбурга - Предње Помераније -  наложено је из Брисела да хитно предају нацрт закона о жичарама. То је за Немце немогуће - у овом крају никада није било никаквих узвишења. Пекаре су усрећили саветом колико грама соли треба да се стави у тесто. Произвођаче играчака - тачним димензијама магнетића који се залепе за играчку. Паоре  - инструкцијом о кривим краставцима."Дочекаћемо наредбу о специјалним креветима за краве", - смеју се увече уз пиво сељаци.

А што да не? Разрађен је стандард просечних презерватива. Прећутали су само да ли је много било кандидата за тестирање и ко је то био: добровољци или сама господа парламентарци? А шта рећи о покушајима реформи у сфери лингвистике? Забрана рећи дами „мадам" или „мис", а за мушкарце заменити речи које се завршавају са „мен" нечим „полно неутралним".

Са времена на време правих проблема за парламентарце као да нема као што је на пример бесмислено трошење средстава из сефа ЕУ када се асигнације дате за подршку пољопривреде користе за градњу билијар-клуба или стадиона, а понекад једноставно нестају без трага. 

Наравно стварање негативног имиџа не пролази без учешћа медија. Писати о озбиљним нацртима закона, који се разрађују у недрима Европарламента - није баш весело занимање. Такве теме траже детаљно проучавање, што колеге по цеху баш и не воле, а апсурдне и ружне ствари - само напред. Такве вести публика воли исто колико и црну хронику. Тако да господу коју је народ бирао морају сами да дају мање повода да буду представљени у тако лошем светлу.