Зоран Модли 'Долазе паметне летелице'

 

Летелице су већ аутоматизоване. Дронови, беспилотне шпијунске летелице и беспилотне “летеће бомбе” са самонавођењем или контролом са земље преко сателитских релеја већ дуже време су у употреби, махом још од друге половине 1990-их. А кад је реч о комерцијалном ваздушном саобраћају, генерације путничких авиона из друге половине 1980-их па наовамо све су прецизније у самосталном полетању, програмираном одржавању руте лета, прилажењу и слетању под најнеповољнијим условима видљивости. Наравно, за операције полетања, прилажења и слетање (што укључује и таксирање и заустављање авиона на позицији за паркирање) неопходна је одговарајућа и исто тако софистицирана опрема на аеродромима, па још увек нема говора о потпуној аутономности комерцијалне авијације. 
 

Ни авиокомпаније, ни цивилне ваздухопловне власти још се не усуђују да дозволе превоз путника и робе авионима без летачких посада, чак ни у “најпаметнијим” летелицама које би саобраћале између два исто тако савршено опремљена аеродрома. Незахвално је прогнозирати, али лично мислим да ни у наредних пар деценија кокпити путничких авиона неће бити празни, зато што је људски фактор, колико год био она најслабија карика у безбедности летења, неопходан као супервизор који ће надгледати рад електронских и физичких система авиона и интервенисати уколико се укаже потреба за тим. Сигурно је једно: пилот блиске будућности неће морати да савлађује вештине летења, већ ће бити едукован за систем-инжењера на авиону у саобраћају.Иначе, неколико компанија које се баве производњом дронова за индивидуални транспорт људи пријавило је патенте аутоматизованих летелица које на позив слећу пред кућу позиваоца и ваздухом га “таксирају” до одредишта унапред припремљеног за прихват и слетање!

 

 

Ако икога то радује, “роботи-убице” већ су спремни и једва чекају да их неко пошаље на први задатак. Па зар већ нисмо говорили о већ усавршеној аутоматизацији?  У том смислу је решен најважнији проблем - навигација. А притиснути дугме бежичним путем одавно је "peace-of-cake".

 

 

Пад два авиона Б737 Маx је последица две несрећне околности: лоше решене аеродинамичке уравнотежености авиона на одређеним брзинама (просто речено - лошег тримовања) и стога неопходне корективне улоге аутопилота и његове електронике у томе - и лоше сарадње посаде са истом том електроником. Боингови инжењери су се сувише “разиграли” полажући све адуте на електронику, а заборављајући на оно по чему је Боинг одувек био познат - поузданој аеродинамици и доброј механизацији командних површина авиона.

 

И.Т./фото: архива