"Активисти СНП НАШИ у више градова у Србији током данашњег дана излепили су плакат
са ликом генерала Ратка Младица, у којем се честита ослобођење србског града
Сребренице од муслиманских терориста, који су се иживљавали над србским народом.

И поред тога што је генерал Младић невин у Хагу, Сребреница је у Републици Србској, и
то је његова победа, коју му нико не мозе одузети. СНП НАШИ честита свим грађанима
Републике Српске и Србије ослобођење Сребренице, и надамо се ускоро и
присаједињењу наших држава."

Стиг'о мејл

На адресу наше редакције стигло је саопштење "СНП Наши" из Србије, које сте имали прилику да прочитате горе. Осим што је послато латиничним писмом без надредних знакова, што кодира искључиво човјек сам без помоћи софтвера; куриозитет је да је на нашу адресу стигло прво писмо неког ЛГБТ удружења, од којег раније нисмо добијали саопштења. С тим што то удружење просљеђује мејл неке нама непознате иницијативе са бројем 33 у наслову.

Ту се осуђује лијепљење плаката, које нисмо видјели и не знамо о чему се ради. Затим је стигао и Плакат. На њему је у маниру листа Фронт, покојне ЈНА, Генерал младић на подијуму са стиропорским словима у позадини. Прибијених прибадачом брижних заставника и у друштву локалног КУД-а, пред церемонију полагања "свечане обавезе".

Осим што плакат показује доживљај стварности 98% становништва Републике Српске, јер је логично да на Стаљинграду Руси знају да су их нападали Нијемци, односно за Американце је бомбардовање Хирошиме и Нагасакија имало једно значење (окончања рата), док за Јапанце и еколошки развијенију свијест то било нешто сасвим друго.

Суживот једних поред других

Те мисаоне опције живе заједно, и чини се да ти конфликти мишљења данас живе далеко од оружаног обрачуна. Зато би се и у БиХ могли мало угледати на то, те схватити да је у Србској за већину дјеце, омладине и одраслог нараштаја - Ратко Младић херој. Исто тако, негдје је херој неки други, више или ниже рангирани официр. Као Атиф Дудаковић или Новак Ђукић.

Дакле - што би се рекло код нас: I need a hero.

Смисао помињања поп хита из холивудске ауре, у томе је да те мисаоне концепције схвате тоталну различитост ове друге и прихвате је. Без илузије да ће се прије 50 година од данас и моћи помишљати на то да се пише заједничка историја. И то у најбољем случају!

Јер препјев епске пјесме Марко Краљевић и Муса Кесеџија са Вуковог, србског језика; може потрајати... Шта би тек било са препјевом Хасанагинице, на "босански" језик. Срби су већ признали да се може звати "бошњачки".

Војсковођа у једној, злочинац је у другој нацији.

То је стара мудрост са којом се морамо помирити. И саживити.