Србски национални Џокер - Новак Ђоковић

Србски тенисер Новак Ђоковић, Џокер, ушао је у историју: постао је први представник асоцијације професионалних тенисера који је у току године пет пута победио у такмичењима серије Мастерс. Из Русије, која је преживела тениски златни век пре пет-десет година, врло је занимљиво посматрати епоху српске доминације на теренима.

Руски медији су убеђени да са таквом игром коју сада показује Новак, он може да победи на свим турнирима серије Мастерс. А руски Интренет говори још одређеније: Ђоковић је монструм, зачаран србским врачевима.

Доспевање на тениски Олимп неизбежно повлачи за собом поређења. Аналитичар портала Готенис.ру Олег Тарасенко каже да актуална сезона Џокера може да се упореди са најбољим страницама историје тениса Џимија Конорса 74. године, Матса Виландера 88, па и са 2005, победоносном за Роџера Федерера.

Тим поводом питамо нашег експерта: постоји мишљење да је Швајцарац безбрижни геније, док је Ђоковић његова супротност – прорачунати радник, који одлично ради свој посао...

Не бих рекао да је Новак некакав терминатор, који је роб строге дисциплоне. Сви који лично знају овог Србина, кажу да је он друштвен, а његов твитер је образац оштроумља. Ђоковић зна када треба да се концентрише и покаже изузетан тенис, када може да се опусти и нашали. При томе одлично зна да статус првог рекета света претпоставља озбиљну одговорност, али он се ње не плаши – и по томе личи на Федерера.

Погледајте, Олег, ми сада говоримо искључиво о психологији, а не о техничким вештинама Џокера...

Ја бих сада акцентовао пажњу на психолошки фактор, зато што у саврменом тенису сваки топ-играч је универзална машина. Ситуације у којима тенисер уме да игра искључиво на трави, а на подлози делује беспомоћно, међу десет најјачих се не бележе. Ђоковић, Федерер, Надал – они умеју све, зато је главна психологија. Видели смо у Монтреалу како се Надал у игри са Додигом помало прегрејао, како Федерер није могао да се наштима на меч са Цонгом. Са своје стране, Новак, кога чини се треба да притиска колосални терет победа, наставио је да показује шампионску игру. Узмите за поређење Ендија Мареја, он је такође технички идеални играч, Новаков вршњак, али га прате стални проблеми са расположењем. На крају он заузима нестабилно 4. место у светском рејтингу. Србин који је раније имао психолошке падове, сада, како ми се чини, у том погледу је напредовао и добили смо тенисера без слабих тачки.

Мислим да феномен српске тениске школе чији представници су 2000-их одбили приступ најбољим светским тренерима и полигонима, још треба да проуче експерти, наставља Олег Тарасенко...

Али треба истаћи да се Срби одликују патриотизмом. Новак стално игра за своју репрезентацију и довео ју је до победе на Дејвис купу. Српске тенисерке Ивановић и Јанковић никада не заборављају одакле су родом. Ако се пореди, рецимо, са америчким суперзвездама 90-их, нису увек Сампрас и Агаси играли за своју националну репрезентацију, а србски спортисти увек подржавају своју земљу. Сетите се, Ђоковић је недавно у интервјуу говорио да је за њега важно да титулу првог рекета света посвети управо свом народу. Мислим да је у том патриотизму снага спрских играча.