Николај Некрасов

Никоја Некрасов је руски песник, писац и публициста. Признати класик светске књижевности. Савременици су говорили да је он био човек мек, добар, био је велиодушан, гостољубив и сасвим обичан човек са правом руском природом – лишен лукавости, весео и тужан, у стању да се заноси и весељем и тугом до крајњих граница.

Сматра се да нико од великих руских песника нема више очигледно лоших стихова. Некрасов је у својим стиховима чинио ослонац на социјално ангажовани садржај, често чак на штету уметничким квалитетима. Многи стихове сам је завештао да не буду укључени у његова сабрана дела. Један од најпознатијих критичара тог доба Висарион Белински рекао је о Некрасову: Какав таленат има овај човек и каква је секира његов таленат! Некрасова као песника поштујем због пламеног саосећања за патње обичог човека, за поштену реч коју је он увек спреман да искаже за сиромашног и угњетеног, писао је о њему други водећи критичар тог доба Дмитриј Писарев.

Савремена критика сматра да је основно његово дело народни еп Некрасова која је написан крајње оригинално. Најбољи моменат поеме је завршна песма која започиње речима Ти убога, ти заборављена, ти силна мајчице Русијо. Поезија Некрасова је одразила огромне помаке у животу руског народа и то је одредило посебно његово место међу руским писцима реалистима 19. века. Он не само да је се саосећао са народом, већ је и поистоветио себе са сељачком Русијом, говорио је у њено име и њеним језиком. Ја сам лиру посветио народу своме, рекао је на крају живота. Тема народа, сељаштва, оваплоћена у бескрајној разноврсности типова и карактера, провлачи се кроз читаво стваралаштво Некрасова – од раних песама Тројка и Домовина, па до великих епских поема. Нико осим Некрасова није направио такву аутентичну слику сеоске беде и несреће која задивљује својом оштрином (Размишљања пред парадним улазом, Орина, мајка војничка, Пир за цео свет) и нико није видео толико светлих страна у животу сељаштва – основног слоја у Русији у то доба.