Немачка напипава ослонац у Балтику

Европском континенту прети раскол између севера и југа. Ову узнемирујућу чињеницу 23. августа констатовали су министри иностраних послова Естоније, Летоније, Литваније и Немачке после састанка у Риги. Мали дипломатски самит у формату три плус један одржава се већ 14. пут од 1994. године. Иако заједничка изјава високих дипломата носи декларативни карактер, она управо илуструје јачање политичких амбиција Берлина у Европи, сматрају експерти.

Изазов су не само економске тешкоће у зони евра, већ и све веће националне разлике у схватању будућности Европе, стоји у документу који је заједно са својим колегама из балтичких земаља потписао министар иностраних послова Немачке Гидо Вестервеле. Немачка као призната локомотива зоне евра и један је од њених главних финансијских донатора сасвим исправно се брине за судбину овог европског пројекта. Друга је ствар шо испољавање ове забринутости на локалном састанку на Балтику делује помало неочекивано. Зашто се Берлин одједном отворено брине због познатих неслагања са Грчком, Шпанијом, Италијом, Француском пред очима новајлија ЕУ? Немачка има за то одређене мотиве, рекао је у интервјуу за глас Русије водећи експерт Фонда за историјске перспективе Павел Свјатенков.

- Мада је тежина све три балтичке државе у ЕУ крајње мала, ипак она постоји и Немачкој су важни ови савезници. Очигледно Немцима, како би популаризовали свој, да тако кажемо модел ЕУ, потребно је да концентришу све ресурсе и све гласове. Зато што Немци желе, колико ја схватам, да уведу контролу над буџетима свих земаља ЕУ и ова идеја је активно пробијана и у целини била усвојена. Ипак Немци покушавају да консолидују све европске земље око себе.

По мишљењу Свјатенкова, постоји и друга важна оконост – економије прибалтичких држава у ствари су претрпеле крах и постоји опасност да у перспективи испадну из ЕУ. Сада у Балтику на полтичком нивоу тих расположења нема, али узимајући у обзир распад економије, она могу да се појаве. За Немачку је важно да то не допусти, пошто у противном ове земље ће се неизбежно окренути Русији. Још у једном кључу предлаже да се разматра мини-самит у Риги потпредседник Центра за политичке технологије Алексеј Макаркин. У интервјуу за Глас Русије он је истакао.

- Мислим да се у датој ситуацији решава конкретни задатак. Ободрити балтичке земље, показати им да оне добро раде. Овде се подвлачи да оне представљају не просто за ЕУ, већ за Немачку велику вредност, да су то значајни по њу савезници. Зашто је Немачка решила да у датом случају добије подршку ових дражва? Мислим зато што оне у извесном смислу делују као узор за земље југа.

У контексту прогресирајућих финансијских проблема Грчке и Шпаније, Немачка, по мишљењу експерата, тежи да престави Атини и Мадриду као пример рецимо Летонију. Ова земља је преживела убиствену кризу, али је без поговора примила од старијих пријатеља концепцију наглог смањења држаних трошкова и сада одлично преживљава са затегнутим појасом. Ипак, убеђен је Алексеј Макаркин, Грци, Шпанци и Италијани тешко да су спремни да са таквим ентузијазмом приме овакве примере.