Афрички приступ Француске

Резултати војних операција Запада на Истоку су очигледни – тешки проблеми су се претворили у неразрешиве, а несрећни људи су постали још несрећнији. Да ли је Француска у Африци спремна на овакве резултате решавања својих спољнополитичких задатака?

19. јануара у интервјуу за агенцију AFP сиријски председник Башар Асад је изјавио: „Данас се или европска политика формулише по америчком благослову, или Европљани америчку политику прихватају као своју сопствену.“ По његовим речима, ни Европа у целини, ни Француска понаособ сад нису у стању да одиграју било какву улогу у будућности Сирије и суседних земаља.

Међутим, Француска изгледа има намеру да игра ову улогу у „својој“ Африци. 21. јануара министар одбране Жан-Ив Ле Дриан је најавио „ширење војног присуства“ у традиционалној сфери утицаја Француске – у земљама Сахела. У економској престоници Обале Слоноваче, Абиџану, биће основан центар за позадинско снабдевање свих база и операција француске војске, у главном граду Чада, Нџамену – регионални центар РВ Француске и база војне авијације. У главном граду Нигера, Ниамеју, базираће се беспилотне летелице (БЛ).

САД су сасвим задовољне оваквом поделом сфера утицаја. По речима аналитичара из Stratfor Марка Шродера, Француска избавља САД од потребе да реагује на кризе у земљама у којима САД нема озбиљне интересе.

Ипак, ни из далека није све тако недвосмислено. Заштита националних интереса подразумева значајне трошкове. Истина, у ситуацији значајног смањења буџетских трошкова министар одбране Француске издејствовао је да годишњи буџет одбране остане на постојећем нивоу – 31,4 милијарде евра. Међутим, апсолутно неодређени трошкови за прекоморске операције у њему нису предвиђене, а годишњи трошкови за операцију у Малију су Париз већ коштали 650 милиона евра. Буџет започете операције у Централноафричкој републици тешко је чак и дефинисати: испоставило се да је ситуација тамо много гора него што се претпостављало.

Засад су покушаји да се суседи из Европе укључе у финансирање неуспешни. На самиту ЕУ у Бриселу у децембру 2013. године Оланд је покушао да издејствује да војна операција у ЦАР буде проглашена за општеевропску како би аутоматски добио финансијску помоћ ЕУ. Одбијен је. По изјави Ангеле Меркел: „Не можемо да финансирамо операције ако нисмо учествовали у процесу усвајања одлука о њиховом почетку.“ Међутим, наговарање се наставља. Ових дана се Ле Дриан у Паризу срео са својом немачком колегиницом Урсулом фон дер Лејен. Између осталог, разматране су и „операције снага ЕУ“ у Африци.

Проблем новца, ипак, ни на који начин не утиче на планове. У интервјуу за Associated Press Ле Дриан је изјавио да се у борби против тероризма Француска креће ка регионалном приступу, који обухвата Чад, Обалу Слоноваче, Буркину-Фасо, Нигер и Мали: „Реорганизоваћемо шеме развоја у Африци како бисмо брже реаговали на потенцијалне кризе.“ Приморавање на мир не захтева само новац и време, већ и војнике. До 2019. године Француска планира да смањи оружане снаге за 80.000 људи. Не зна се како ће се ово одразити на снаге експедиције. Међутим, нико нема намеру да повећава војни контингент у Африци. По речима Ле Дриана, „у региону Сахела остаће постојећи број војника – 3.000, али ће бити другачије организовани.“ Међутим, искуство показује – није могуће предвидети промену ситуације у таквим операцијама. У Малију се већ смањује француски контингент, али се испоставило да је у ЦАР 1.600 француских војника недовољно. Привремени председник земље Катрин Самба Панса је већ изјавила да „француских војника нема довољно чак ни за то да успоставе ред у Банги. Ако желимо да успоставимо мир на целој територији, то ће захтевати више војске“. Најновије операције Запада на Истоку реализовала је коалиција земаља уз неограничене ресурсе и буџете. Резултати су жалосни. Француска се у Африци нада другом резултату. Африка, надамо се, такође.

Вадим Ферсович,