Коби Брајант се опрашта од кошарке

Већ неколико година уназад Брајант је имао много проблема са повредама, па је било само питање времена када ће се одлучити на овај потез. Ова сезона је без дилеме најслабија у његовој блиставој 20-годишњој каријери. Убацује 15,7 поена по мечу уз очајних 31,5% шута из игре.

“Драга кошарко,

Од тренутка када сам почео да умотавам татине чарапе и шутирам замишљене шутеве за побједу у великом 'Форуму', знао сам једну ствар – заљубио сам се у тебе. Љубав је толико дубока да сам ти дао све, од мојег ума и тијела до мог духа и душе. Као шестогодишњак који се дубоко заљубио у тебе никада нисам видио крај тунела, видио сам само себе како истрчавам из једног. И тако сам трчао, трчао сам уздуж и попријеко сваког терена, јурио сваку изгубљену лопту због тебе. Тражила си од мене енергичност, ја сам ти дао моје срце, јер уз њега долази и много више.

Играо сам кроз зној и бол. Не зато што сам имао изазов, већ због твог позива. Радио сам све за тебе. Јер такве ствари радиш када се због некога осјећаш живо као што сам се ја осјећао због тебе. Дала си шестогодишњем момку његов сан у Лејкерсима. И због тога ћу те увијек вољети. Али, не могу опсесивно да те волим још дуго. Ова сезона је све што је остало у мени. Моје срце може да прими још удараца, мој ум може да издржи напоре. Али моје тијело зна да је вријеме за опроштај.

И то је ок. Спреман сам да те пустим. Желим да знаш то. Желим то да знаш сада како би обоје уживали у сваком заједничком тренутку који нам је остао. Добром и лошем. Дали смо једно другом све што смо имали. И обоје знамо, без обзира шта будем сљедеће радио. Бићу увијек тај клинац са умотаним чарапама, кантом за ђубре у ћошку, пет секунди до краја и лоптом у мојим рукама. 5...4...3...2...1. Увијек ћу те вољети, Коби“, написао је Брајант у емотивном опроштајном писму.

Тешко је описати колико је Брајант дао кошарци, али једно је сигурно, дао је много. Од доласка на велику сцену 1996. године као 13. пик на драфту и трејда у којем је из Шарлота у замјену за Влада Дивца прешао у Лејкерсе, Брајант је скренуо пажњу на себе.

Он је вјероватно нешто најближе великом Мајклу Џордану што ће се појавити на кошаркашком терену. Чак је у неким стварима и надмашио свог идола.

Током каријере је освојио пет НБА титула, два пута је био МВП финала, једном МВП сезоне. Био је 17 пута учесник Ол-стар викенда, четири пута МВП на Ол-стару, 11 пута је биран у најбољу петорку лиге, девет пута у најбољу дефанзивну петорку.

Био је два пута побједник у такмичењу у закуцавању, а и најбољи је стријелац у историји Лејкерсима у којима је и провео цијелу каријеру. Тренутно је трећи стријелац у историји НБА иза Карима-Абдула Џабара и Карла Мелоуна, а само је Вилт Чембрлен (100) убацио више поена од њега на једној НБА утакмици (81).

У досадашњем току каријере на 1.292 утакмице просјечно је биљежио 25,3 поена, 5,3 скокова и 4,8 асистенција по утакмици.

Многи су га критиковали да је себичан, многи су говорили да без О'Нила и касније Гасола никада не би освојио титулу, али Брајант је без дилеме један од најбољих у историји ове игре и као такав ће остати упамћен.