РТ: Постоје ли бактерије које апсорбују УВ зрачење у атмосфери Венере? Сазнаће заједничка руско-америчка мисија
Русија, земља са најопсежнијим подацима о истраживању Венере, планира свој повратак у сарадњи са САД-ом. Најузбудљивији исход био би проналазак живота високо у облацима њене супер-густе атмосфере.
Између два суседа Земље, Марс је добио највише научне пажње, делом и зато што је бољи кандидат за будуће експедиције и колонизацију. Венера је са својим непријатељским условима на површини добила хладни туш са само две мисије.
Ипак, Венера је можда боља од Марса у одговору на једно кључно питање: Да ли је живот ексклузивност само за Земљу. Русија, која има дистинкцију да је најпосвећенији истраживач планете на свету, захваљујући совјетским програмима "Венера"и "Вега", планира да покуша да пронађе одговор негде око 2030. године.
"Живот у облацима Венере биће узбудљива ствар коју треба потражити. За сада нема доказа који говоре да то не може бити. И то ће бити један од циљева мисије", рекла је Људмила Засова из руског Института за космичка истраживања.
"Ова станица је мала, свега око 10 килограма, али пружаће сталне податке о стварима попут брзине ветра и усмерености, температуре или светлости на месту слетања", рекла је Засова за РТ.
Зависно од ограничења финансирања и корисног оптерећења, мисија може укључивати и дуготрајне сеизмичке сензоре и мини сателите за додатна атмосферска истраживања.
Извор: Восток / РТ
- Извор
- Слика ултраљубичастог светла планете Венере, снимљена Хуббле свемирским телескопом, фото: © НАСА / RT/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- САД
- космос
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Ако сте помислили да ето коначно једног рата с којим ми, Срби, немамо везе...па, лоше сте помислили...
Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. у Тешњу у БиХ. Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним на...
Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у...
Вијест из Тузле, Босна и Херцеговина, 22. август 2020. Прије неколико дана изашла је из штампе књига „Тузлански витез Остоја Паљић“ аутора Здравка Новака Паљића. Књига је штампана у издању Српског...
Фрањевац, научник и филозоф Игњат Мартиновић био је пореклом Србин чија је породица за време Велике сеобе Срба (1690) под патријархом Арсенијем Чарнојевићем прешла из Србије и населила се...
Остале новости из рубрике »















