Напетост због НАТО носача у Боки
Упловљавање италијанског ратног брода у црногорске воде подигло тензије. Једни тврде да је реч о провокацији, други да нема разлога за бригу.
Упловљавање једног ратног брода из флотиле НАТО у Бококоторски залив, италијанског носача авиона „Кавуро“, највећег који је та земља произвела од краја Другог светског рата, подигао је тензије у Црној Гори. Усидрен код Тивта, носач плени пажњу импозантним изгледом - дужине је 244 метра, ширине 39 и газа 8,7 метара. Уз то, уз редован број чланова посаде (451), на њему су још и 203 припадника ваздухопловног особља, 140 чланова командног и штабног особља РМ Италије и 325 морнаричких пешадинаца. Уз све, грдосија је „завеслала“ у залив баш када су односи Запада и Русије поново постали затегнути попут струне.
- Не видим разлог подизања тензија, јер су досад црногорске луке Бар, Тиват и Котор прихватиле око 25 ратних НАТО бродова - каже за „Новости“ Александар Дедовић, извршни директор НВО „Алфа центар“, која је промотер приступања Црне Горе у ову војну алијансу. - Реакције изазива тренутна геополитичка ситуација и пољуљани односи Запада и Москве.
Дедовић подсећа и да су у црногорске луке упловљавали и ратни бродови Руске флоте.
- Дешава се и то да земље које су чланице НАТО прихватају руске бродове и подморнице у њихове територијалне воде или на ремонт, и у томе нико не види „смак света“. Црногорско море и луке треба да буду широм отворене за све бродове, подморнице и заставе које овде долазе са пријатељским намерама - поручује Дедовић.
Има и другачијих мишљења. Потпредседник Нове српске демократије Страхиња Бујалић долазак НАТО носача авиона у „невесту Јадрана“ тумачи као провокацију већине грађана Црне Горе, али и Русије:
- Јер, упловљавање овог носача авиона се мора посматрати и у констелацији нових односа на међународној сцени, односно, свеукупног политичког, економског, а посебно војног јачања и утицаја Русије - рекао је Булајић.
СУВЕРЕНИТЕТ
Чланство Црне Горе у НАТО подржава 35 одсто грађана, док их је против 45, а 20 одсто је још увек неопредељено.
- Чему чланство, ако се њиме, у политичком смислу, губи суверенитет не само над војском него и над територијом - каже за „Новости“ проф. Радан Николић, председник Удружења бораца ратова Црне Горе од 1990. године.
В. Кадић,
- Извор
- novosti.rs/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















