Нијемци се питају зашто Албанци бјеже

„Зидојче цајтунг“ пише да је у току егзодус с Косова наводећи да је број имиграната с Косова и из Албаније ове зиме знатно повећан, а да је прошле године азил добило само 2,3 одсто Албанаца од укупног броја оних који су поднијели захтјев, пренио је Радио Дојче веле.

Бернд Мешовић, замјеник генералног директора хуманитарне организације Про азил, каже за овај лист да се у неким случајевима може говорити о прогону и прије свега о дискриминацији Рома.

Али, додаје он, међу Албанцима с Косова нема политичког прогона, док је велика већина Рома већ напустила земљу. Један од главних мотива за напуштање Косова и Албаније је „све већа фрустрација“.

Конзервативни „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ у тексту под називом „Без перспективе“ пише да „то што се људима с Балкана годинама одбијају готово сви захтјеви за азил не спречава их да макар зими побјегну из туге у својој домовини. Да ли ће убрзање процеса за азил имати утицаја остаје да се види. Перспектива у домовини није све. Али без тога све је ништа“, наводи Дојче веле.

„Велт“  се у име многих пита да ли је Косово земља сигурног поријекла и додаје да ће министри унутрашњих послова њемачких савезних покрајина о томе разговарати у петак.

„Влада у Берлину би требало да провјери да ли се Косово може прогласити земљом сигурног поријекла“, рекао је предсједавајући савјета њемачких градова и општина Герд Ландзберг за „Пасауер ноје пресе“.

Баварска је само у понедјељак регистровала више од 800 нових избјеглица с Косова који су поднијели захтјев за азил, након чега је саопштила да азиланти из земаља бивше Југославије и Албаније убудуће неће добијати готовину, већ помоћ у натури.

„Штутгартер нахрихтен“  наводи да хиљаде избјеглица с Косова бјеже од сиромаштва и траже азил у Њемачкој. Ситуација се погоршава. Политички тон је оштрији, говори се о 'социјалним туристима'. Међу становништвом у Њемачкој расте незадовољство".

Крајње је вријеме да све балканске земље буду проглашене за земље сигурног поријекла, пише овај лист.

„Бадишес тагесблат“ пише, међутим, да је захтјев за брже регулисање прилива избјеглица с Косова „цинизам, између осталог и зато што је Запад својевремено снажно подржао жељу Косова за слободом, али је истовремено потпуно потиснуо економске проблеме које са собом доноси отцјепљење. Косово је сада слободно и независно, али очигледно неспособно да преживи.“

И „Нирнебергер нахрихтен“ сумња у успјех проглашавања Косова "земљом сигурног поријекла" и поставља питање смисла увијек нових "мјера одбране" од избјеглица.

Берлински „Тагесцајтунг“, близак Зеленима, пише да су се "милијарде евра из ЕУ слиле на Косово, али је оно сиромашније него икада".

Егзодус људи с Косова скреће пажњу на социјалну ситуацију људи широм југоисточне Европе.

Косово је можда најсиромашнија земља, али и у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори и Македонији, а посебно међу Ромима, накупило се много социјалног динамита, пише овај лист.

„Дискусија о новом, разумном закону којим би се регулисала имиграција у суштини долази прекасно. Морају се отворити и други вентили. И на дневном реду коначно мора да се нађе спровођење убједљивог политчко-економског пројекта за читав Балкан“, закључује се у тексту у „Тагесцајтунгу“.