Умро Томас Транстремер

Шведски песник Томас Транстремер (1931)  премимуо је 26. марта,  у 84.  години живота,  јавила је његова  издавачка кућа.

У образложење Нобелове нагарде  коју је је добио 2011ю  наведена је  седећа  формулација „благодарећи његовим засићеним,  али прозрачним сликама  омогућено нам је да  видимо реалност на нов начин“.

Подсећамо  да је последњи  пут ово највише светско признаје за књижебност   додељена једном песнику 1996. : добила га је пољска песникиња Вислава Шимборска.

Осамдесеттрогoдишњи Томас Транстремербио  је један од највећих шведских песника XX века,  аутор је 12 песничких и прозних књига.   Дела су му певедена на око 50 језика,  а   на србски језик  га је највише преводио  његов лични прјатељ песник Мома Димић.  Његове као и преводебранке Ивић на србски језик   осим у  песничким збиркама  објаљивала  је и  наша књижена перидика: Летопис Матице   Српске, Свеске,  Писмо, Багдала,  Слава,  Липар,  Књижевност.

Књижевни критичари га  уврштавају у исти ранг с Августом Стриндбергом,  Емануелом Сведенбергом  и Ингмаромбергманом.

Његов таленат је одавно признат,  па су му додељене   све скандинавске  и угледне светске  књижевне нагрде међу којима и Петраркина,  као и Европска  песичлка  награде Књижевне општине Вршац,  Србија.

Транстремер је иначе по образовању лекар -психолог,  радио је у затворима  за малолетнике као и уболницама у којима су  се лечила лица  од повреда на раду.

Професионални је  пијаниста и музичар.   Током свог дугог живота шведски песник је често долазио у тешка искушења.

Почетком 1990.  г.  преживео је инфаркт чија је последица одузетот десне стране тела. Изгубио је спосбност да говори,  да  пише и музицира  десном руком,  али је ипак  научио да пише и свира на клавиру  левом руком и изводи дела која су композитори специјално за њега написали.

Био је један од најчиатанијих  швдских песника,  а теме његове поезије су вечне песничке-живот,  смрт, љубав,  историја. 

Назван је „мајстором мистицизма “ пошто  у његовом песничком опусу доминира  веза интиме појединаца и света у којему живи.

Блиска му је руска књижевност,  па је неколико песама посветио Гогољу. О његовом стваралаштву есеје је писао и Јосифбродски.

Критика нетрнспарнености одлучивања Нобеловог комитета

Подсећамо да су  уочи доделе Нобела те,  2011.  године, критичари рада Шведске академије  веома оштро указивали и на нетраспарентност  процеса одлучиванња у избору лауреата. 

Тада је ретка иформација је процурила у торак, 5.  октобра кад је шведски писац и историчар Петер Енглунд, који је традиционално саопштавао име добитника, рекао   новинарима да академици трпе притисак „несхватјивог предубеђења“ приликом  одабира кандидата са којима се сами морајуборити, пренео је лист Јапан Тимес. Радило се о очекивању да  се награда  по сваку цену додели европском аутору. 

„Сматрам да се  ту  ради пре свега о европском предубеђењу  које долази до изражаја ево већ неколико година,  али по мом мишљењу оно је сасатвни део неког програма”,  рекао је Петер Енглунд,  и,  како цитира јапански лист,  „И по тој  необјашњивој   предубеђености  испада да нам је лакше да разумемо   оно што нам јеближе у сваком смислу.”

Шведски научник је даље рекао,  како наводи Јапан Тимес,  да  су „потребни већи напори какоби се схватила  књижевност из географских удаљених земаља“. Стога можда награда и није додељена Јапанцу Харики Муракамији нити Американцу Филипу Роту,  негобаш шведском песнику.

Да би оценили квалитет   дела  неког предложеног писца, академици нису морали  да  „језде изабрда,  иза гора”,  кад већ имају кандидата  коији живи с њима у Стокхолму,  а сам Енглунд се с њим  и лично познаје. 


Бранко Ракочевић