Восток у Доњецку: Град величине Београда у хуманитарној кризи
Мало људи зна да је Доњецк град површински величине Београда. Према попису становништва из 2007. године у граду је живело 1.100.700 становника (са ближом околином: 1.566.000 становника). Данас се претпоставља да у њему са ближом околином живи до 2 милиона људи због миграције становништва услед ратних дејстава и режима у Кијеву.
У Доњецку, што се одмах може приметити не ради више од 90% привредних објеката. Једино што ради поред неколицине продавница, тржнице или уличних продаваца је понеки рудник у околини Доњецка, те су они једини извор финансија у ДНР-у. Радници који раде у државним службама, лекари у болницама не примају плате већ месецима. Платни промет уопште не функционише.
Хуманитарна помоћ која долази, долази само из Русије. Сваку државну установу коју смо посетили, на питање да ли Црвени крст или нека друга међународна хуманитарна организација помаже Доњецк, одговор је био негативан.
На хуманитарну помоћ право имају деца испод 14 година, мајке са децом, пензионери и избеглице. Добија се два пута месечно, а која се састоји од четири конзерве, киле риже, шећера и брашна.
У граду постоји неколико пунктова за делење хуманитарне помоћи. Центри воде ажурне спискове прималаца помоћи, као и о томе ко је и колико добио помоћи.
Главна болница у Доњецку је пуна рањеника Народне војске, а болница у Петровском рејону је стално под гранатирањем кијевских снага.
Подруми и склоништа су пуни избеглица који ту живе у нехуманим условима. Свака подрумска просторија у власништву града је пуна избеглица.
Иљена Николова страдала је чекајући аутобус. Када су гранате почеле падати. Телом је заклонила једногодишњег сина. Што је најважније, каже, дете није повређено.
“Тешко ми је. Бедрена кост је искидана. Два месеца лекари су покушавали да ми спасу ногу, али нажалост јуче су је ампутирали”, испричала је своју причу Иљена.
У Доњецку, у околини аеродорма цела насеља сравњена су са земљом. Свакодневно у том делу града падају гранате кијевских снага. Те делове града нисмо могли посетити јер нисмо имали дозволу војних власти јер безбедност не може бити гарантована.
Још се не зна тачан број повређених и погинулихг цивила. Према последњем извештају Уједињених нација до сада је више од 6.300 особа погинуло, а 15 хиљада повређено.
Вања Савићевић у сарадњи са europaobjektiv.com
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















