Бриселски сценарио: Кочити Србију док је не стигну суседи Опширније: http://rs.sputniknews.com/srbija/20150417/1319812.html#ixzz3XYVvqTvN

Брисел ће постављањем нових препрека успоравати пут Србије у ЕУ, без обзира на њен опипљив напредак, како би све земље Балкана у пакету биле примљене у чланство, пишу данашње „Новости“, позивајући се на више неформалних дипломатских извора.

Управо због ове незваничне стратегије Београду се и мимо Бриселског споразума испостављају додатни услови, у првом реду оних 11 тачака које је доставио Берлин.

Колико је овакав сценарио неповољан по Србију показује и податак да све земље, осим Црне Горе, бележе вишегодишњи заостатак у евроинтеграцијама. Примера ради, само БиХ каска за Србијом шест година и није још предала захтев за пријем у чланство.

Уклањање Парка мира са моста у Косовској Митровици, што је један од немачких захтева, могло би у овој фази да буде највећи камен спотицања на европском путу Србије.

Како „Новости“ пишу, овај задатак је за Београд практично неприхватљив, нарочито после низа инцидената на северу КиМ, а за Брисел је један од кључних и без њега неће бити отворена преговарачка поглавља.

Са листе нових захтева који су стављени пред Београд мимо Бриселског споразума, Србија не може пристати и на то да управљање стратешким енергетским објектима — „Газиводама“ и „Валачем“, препусти Приштини. Брисел због тога и одуговлачи да коначно на папир стави шта ће све тачно садржати косовско поглавље 35.

Да је Србија, са своје стране, учинила и спровела све што је до ње, поручио је шеф дипломатије Ивица Дачић:

„Постоје додатни немачки захтеви за отварање поглавља који нису били у Бриселском споразуму и то треба да се зна. Србија жели да се ствари истерају на чистац, јер смо `оптужени` да не спроводимо споразум и да је то разлог што се не отварају поглавља. Не кажем да ћемо да водимо рат против ЕУ, али само да разјаснимо да ли има или нема додатних захтева.

Шеф парламентарног одбора за ЕУ Александар Сенић каже да су услови, за које се сада тврди да су нови, њему познати од септембра прошле године:

„Тада је у Бриселу тачно дефинисано шта све Србија треба да уради да би преговори по поглављима били отворени. Боље је да се запитамо зашто нам је толико времена потребно да направимо ваљане акционе планове за поглавља 23 и 24, а не да измишљамо услове тамо где их нема“, рекао је он.