Да ли су грађани Србије за улазак у ЕУ? Опширније: http://rs.sputniknews.com/komentari/20150519/2015415.html#ixzz3aewABE41

Многа истраживања јавног мњења у последње време излазе са различитим резултатима кад је реч о томе шта грађани мисле о приступању Европској унији. Једни подаци говоре да се чак 59 одсто грађана изјашњава „за“ приступање, као и да се тај тренд не мења, док други показују да то баш и није тако.

Наиме, према подацима „Медиум Галупа“, бројка од 59 одсто је резултат последњег истраживања те организације, које је спроведено у Србији почетком априла ове године и намењено је делегацији ЕУ у Србији.

Према речима директорке истраживања и развоја „Медиум Галупа“ Милане Алексић, однос грађана према ЕУ је стабилан и 47 одсто испитаника рекло је да је њихов став „генерално позитиван“. То показује и чињеница да је у претходном истраживању те организације, које је спроведено најесен, тај став изнео исти проценат грађана.

Међутим, истраживање Нове српске политичке мисли (НСПМ) показује да је тренд подршке грађана уласка у ЕУ у опадању. Уредник НСПМ-а Ђорђе Вукадиновић за Спутњик каже да је према њиховим подацима подршка грађана ЕУ била у новембру прошле године у висини од око 55 одсто, али да је до јануара тај број опао до 50 процената, као и да је до марта интерес грађана за улазак у ЕУ пао чак на 45 одсто.

„Сад је та бројка негде на нивоу од око 42 одсто. Немогуће да се резултати толико разликују од истраживања до истраживања, чак и када се узму у обзир и статистичке грешке, па чак и методологија која је коришћена. Сам тренд је несумњиво био склон ка опадању. Истовремено, сличан проценат испитаника у истим истраживањима исказује подршку према Русији, са одступањем у висини од око 5—10 процената“, поручује Вукадиновић.

Независно од тога, каже Вукадиновић, једно време је та релативно стабилна подршка према уласку у ЕУ била приметна и то на нивоу од око 70 процената грађана, све до тренутка када међународна заједница није поставила услов Србији да призна независност Косова, али и због политике двоструких стандарда Брисела према Београду.

И последње истраживање „Галупа“ указује на то да је чак 41 одсто грађана свестан да без признавања независности Косова нема уласка у ЕУ. Mеђутим, у истом истраживању представљен је податак да је чак 66 одсто испитаника против признавања, а истовремено 59 одсто за улазак Европску унију.

Алексићева то објашњава као амбивалентост грађана Србије по питању уласка у ЕУ. „Свакако они виде ЕУ као начин на који ће доћи до бољег стандарда и самим тим до бољег живота, међутим исто тако велики број грађана страхује од сиромаштва и незапослености управо из истих разлога“, каже она.

Према истраживању „Галупа“, најчешћи разлози које грађани наводе за улазак у ЕУ су економске природе — просперитет — 46 одсто, бољи стандард 38 одсто и боље шансе за запослење 34 одсто, а разлози против су, поред бриге о повећању сиромаштва и лошијег стандарда, експлоатација природних ресурса, притисак међународне заједнице, условљавање, као и губитак националног идентитета.

Kада је реч о донацијама везаним за прошлогодишње поплаве у Србији, истраживање показује да 21 одсто препознаје подршку ЕУ, док 22 одсто препознаје подршку Русије.

Све у свему, јасно је да има још увек доста људи који немају јасан став о том питању.

Према мишљењу Вукадиновића, број ових који јасно знају шта желе и ових који не знају је приближно исти.

„А на страну то што је и интензитет подршке такође у опадању, имајући у виду да су ти који су у одсуству алтернативе и даље за приступање ЕУ све мекши по том питању и све мање убеђени у то опредељење“, сматра Вукадиновић.

Милош Ћурчин,