Европљани не желе сукоб са Русијом

Агресивна антируска реторика војних и политичких представника НАТО-а поводом Украјине не даје очекиване резултате.

Резултати истраживања су разочаравајући за заговорнике НАТО интервенције у Украјини. Велики број Европљана се противи уплитању војног савеза, показала је анкета Пју истраживачког центра из Вашингтона, спроведена у десет земаља, укључујући Русију и Украјину.

Питање је тенденциозно формулисано — Да ли бисте били за војну интервенцију у случају да Русија нападне једну од савезница НАТО-а. Украјина није чланица НАТО-а, али је о њој било речи. Велика већина Американаца, 62 одсто, сматра да она треба да уђе у војни савез, за разлику од 36 одсто Немаца. Анкета америчког центра за статистичка истраживања глобалних политичких трендова показује, међутим, да агресивна антируска реторика војних и политичких представника НАТО-а поводом Украјине не даје очекиване резултате у Европи.

Док би више од половине Американаца и Канађана подржало слање трупа у случају напада на „савезнике“, Европљани се томе противе. То не значи да су већином против војног савеза, који се и даље посматра као европска одбрамбена сила, али не желе да њихове земље ратују у Украјини

Тако се изјаснила половина анкетираних у Немачкој, Француској и Италији, неким од кључних чланица НАТО-а. Огромна већина Немаца (71 одсто) не сматра да је Москва крива за кризу у Украјини. Подршка војном савезу је у овој земљи пала на 55 одсто, наспрам 73 одсто 2009. године.

О незаинтересованости јавног мњења за супротстављање Русији говорио је и Иво Далдер, бивши амерички амбасадор у НАТО-у.

„(Војни) савез ће морати да уложи озбиљне напоре како би убедио јавност у неопходност да се припреми, спречи и, уколико је потребно, одговори на руски напад“.

Исход модерних ратова зависи од тога да ли имате подршку јавног мњења. Уколико убедите јавно мњење да је Русија агресор у Украјини и да је треба казнити, то отвара пут бомбардерима НАТО-а, који свакодневно увежбавају борбену готовост на границама са Русијом.

Сједињене Америчке Државе се највише ослањају на нове чланице савеза, Пољску и балтичке земље, које подстичу тензије са Русијом и служе као алиби за агресивну политику НАТО-а. Чак 70 одсто Пољака види Русију као главну војну претњу, док у то верује 38 одсто Немаца.

Немци из источног дела земље двоструко више верују Владимиру Путину од својих сународника на западу. Анкета је показала да санкције према Москви, као стратегија за слабљење руског председника, не дају резултате. Чак 88 одсто Руса подржава његову спољну политику, што је највећа популарност Путина унутар земље коју је забележио амерички центар за статистичка истраживања откад је почео са радом 2003. године.