Почетак опсаде Скадра

Јуче се навршило 104 године од када су храбри соколови, војске Краљевине Црне Горе започели операцију опсаде Скадра, са намјером да га послије више вјекова ослободе од османлијске окупације.

Опсада Скадра је била битка у Првом балканском рату у којој је црногорска, уз помоћ српске војске, накратко преузела османлијско утврђење Скадар у Сјеверној Албанији.

Скадар је Црној Гори отет од стране великих сила, које су и даље од ње наставиле да отимају, додуше другачијим методама, а све то уз подршку домаћих издајника. Црногорска војска је под великим притском Аустроугарске и Италије приморанa да се повучe из Скадра, који је припао новоформираној Албанији.

Оригинални црногорски план је био да се Скадар заузме на препад. Али, напредовање црногорске војске је било споро те је пред град дошла тек 28. октобра. Напад је успорио и четвородневни одмор у Цијевни и Тузима након заузећа. То је отоманским снагама дало доста времена да организују одбрану. Црногорске снаге чак нијесу успјеле ни у потпуности опколити град, тако да је под отоманском контролом остао пут за Драч, одакле су стизала појачања и намјернице за гарнизон.

Турском гарнизону, који је бројао око 5.000 припадника редовне војске се прикључио и велики број високо мотивисаних албанских добровољаца. 17. 18. и 19. октобра у Скадар је стигло 4.000 војника (закашњелих с мобилизацијом), а три дана касније још 4.000 војника и пошто се број турске посаде попео на 18 хиљада људи, она је имала изгледа да се на дуже вријеме одупре Црногорцима.

Уочи црногорског напада, турска одбрана Скадра, под командом Хасан-Ризе дивизијског ђенерала, састојала се од 24-те дивизије и цариградског корпуса, Скадарске редивске дивизије и Елбасанске дивизије, једног гардијског пука од 3 табора, два пука пољске артиљерије са 72 топа, једног пука брдске артиљерије са 36 топова и 1 ескадрон коњице, уз то још и око 6 хиљада наоружаних и обучених добровољаца Арбанаса.

Након почетка опсаде Хасан Риза Паша је рекао: „Град ће ускоро бити окружен, али овај град неће пасти у руке Црногораца. Скадар је наша судбина или наш гроб, али не и наша срамота. Данас имамо пет хиљада војника, али више од 20 хиљада других нам долази у помоћ. Од данас почиње очајничка битка, за коју нико од нас не зна колико ће трајати.“

Пошто се Зетски одред, најзад, прикупио на положајима сјеверозападно од Штоја, књаз Данило је одлучио да 24. октобра изврши напад на Штој, а затим и на Скадар. Али бригадир Мартиновић, послије тродневне артиљериске припреме, 25. октобра није успио да ликвидира одбрану Штоја, па је ради напада на град морао да прегрупише снаге како би главни удар усмјерио преко Великог и Малог Бардањолта.

28. октобра 1912. су црногорске снаге једино успјеле да заузму Бардањолт, једно од спољних утврђења Скадра, али су га већ идући дан повратиле отоманске снаге у противнападу. Пошто је наишао на јак отпор, краљ Никола је у новембру одлучио да Скадар мањим снагама задржи у опсади, а главнина да преузме продор ка југу Албаније, у правцу Медове и Љеша. За организовање општег напада на Скадар чекао се долазак Јанка Вукотића из Ђаковице и повратак Митра Мартиновића из Љеша. 12. новембра, у Скадар пристижу три табора нове турске војске и око 1.500 арбанашких добровољаца. Један од активиста међународног Црвеног крста који је у то вријеме боравио у Скадру биљежи следеће:,,Након безуспјешне опсаде Скадра, краљ Никола је затражио од краља Петра да му упути помоћ. Након тога, србска врховна команда је одлучила да формира Приморски кор од 30.000 људи, са четрдесетак артиљеријских оруђа и четири авиона, којим је командовао генерал Петар Бојовић.

Приморски кор је формиран крајем фебруара 1913. године, а на положаје око Скадра дошао је тек крајем марта. Међутим, њихово садејство са црногорским снагама трајало је тек неколико дана, јер ће се српске трупе убрзо повући са тих положаја под притиском великих сила.

Опсада Скадра 1913 године је најскупља битка, у ратничкој историји поносне и пркосне црногорске војске. Најскупља и по уложеним средствима, и по дужини трајања, а највише по, изгубљеним људским животима: погинуло је више од 5.000 Црногораца.

Слава црногорским и србијанским ратницима страдалим у крвавој борби за ослобођење Скадра.

IN4S