100 година од смрти Гаврила Принципа

 
Дана 28.04.1918. године, навршава се век од када је преминуо Гаврило Принцип, атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. године. Атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први светски рат.



Казну је служио у чешком Терезину, где је и умро од туберкулозе 28. априла 1918. године, мало пред крај Првог светског рата. Због лоших затворских услова био је врло ослабио и смршао је на око четрдесет килограма.

„Да то нисам урадио Немци би нашли други изговор.”

У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас су само у зиду уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан и сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника, главног актера сарајевског атентата, који је послужио владајућој монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у светској историји.

„Наше ће сјене ходати по Бечу. Лутати по двору и плашити господу.”




Гроб Гаврила Принципа се данас налази у капели видовданских хероја у Сарајеву. Ауто, Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште.


Мурал у Андрићграду

Догађаји пред Први светски рат, као што је био и Царински рат, јасно говоре да су ондашње завађене империје само чекале повод, а атентат у Сарајеву је био само окидач и изговор за напад на ионако изнурену Србију из претходна два Балканска рата. Србија је прескупо платила цену, а велики део становништва је заувек нестао како би јужнословенски народи били слободни.

„Нема потребе да ме пребаците у други затвор. Mој живот већ опада. Предлажем да ме закуцате за крст и живог спалите. Моје тело које гори ће бити бакља која ће да осветли пут мојим људима до слободе.”