Одлука Скупштине Црне Горе да не дозволи чак ни расправу о формирању Анкетног одбора који би испитао последице НАТО бомбардовања на здравље људи срамна је и нажалост очекивана. Овим бестидним актом посланици владајуће већине су омаловажили патње и пљунули су у лице свих обољелих од опаких болести које су након НАТО агресије попримиле облик епидемије, прокоментарисао је за ИН4С прекјучерашњу скупшинску одлуку Игор Дамјановић, координатор Мировоног покрета Не у рат не у НАТО, уједно један од иницијатора Апела 243. Ова иницијатива захтијевала формирање стручног тијела које би се бавило последицама НАТО бомбародвања на здравље људи.
„Владајућа већина у црногорском парламенту представља нажалост скуп бестидника и кукавица. Прије двије године препали су се народне воље и од референдума у чланству у НАТО пакту побјегли као ђаво од крста, а данас се боје стручног мишљења које би дало одговор зашто се у Црној Гори од малигних болести оболијева и умире више него било гђе у свијету“, истакао је у свом коментару Дамјановић и додао да је иницијативу до сада „подржала 22 посланика црногорског парламента и да за сазивање ванредне сједнице са овом тачком дневног реда недостаје још подршка још 5 народних посланика“, ИН4С.
Игор Дамјановић и предсједник комисије србског парламента др Дарко Лакетић у Народној скупштини Србије, фото: in4s.net
„Са посланицима који су подржали и омогућили формализацију садржаја Апела 243 наредних дана обавићемо консултације и искрено вјерујем да ћемо међу осталим опозиционим фракцијама наћи довољан број часних и одговорних људи да Анкетни одбор буде тема ванредне скупштинске сједнице“, изјавио је Дамјановић.
У парламентима Италије и Србије комисије које се баве утицајем НАТО бомбардовања на здравље људи већ постоје, а истраживања на ову тему под покровитељством државе обаљена су још и у Холандији. Након извјештаја холандског тима експерата, влада ове земље наложила је још 2000. године да војници ове земље по хитном поступку напусте простор Косова и Метохије, а да њихова заштитна опрема буде третирана као радиоактивни материјал. До краја 2017. године италијанско правосуђе донијело је укупно 43 пресуде којима је држава обавезана да исплати одштету обољелим италијанским војницима и породицама преминулих од малигних болести, уз образложење су на Косову и Метохији били изложени дејству осиромашеног уранијума.
Према ријечима др Владимира Тодоровића, директора Онколошке клинике КБЦ Црне Горе, за последњих 10 година број пацијената обољелих од малигних болести је утростручен. Из Института за јавно здравље Црне Горе саопштили да је навећи број новообољелих од малигних болести регистован у Тивту и Будви, градовима између којих се налази полуострво Луштица – током НАТО агресије бомбардовано осиромашеним уранијумом, те да слиједе Подгорица и Даниловград, градови изложени интезивном бомбардовању током агресије.
ИН4С
