РТ: Ниједна трећа држава не може ставити вето на жељу Украјине да се придружи НАТО-у, наводи шеф Пентагона, док Москва упозорава да би улазак Кијева у блок био прелазак „црвене линије“

20.10.2021. год.

Ниједна трећа земља не може ставити вето на жељу Украјине да се придружи НАТО-у, рекао је шеф Пентагона. Његова изјава уследила је након што је Москва упозорила Кијев да ће придруживање блоку прећи "црвену линији" и приморати Русију да "предузме активне мере".

Украјина је слободна да одлучује о својој будућности и спољној политици, при чему ниједан страни ентитет нема реч у њеној тежњи да се придружи НАТО савезу, рекао је амерички министар одбране Лојд Остин.

"Украјина има право да сама одлучује о својој будућој спољној политици и очекујемо да ће то моћи учинити без икаквог спољног уплитања", рекао је Остин на заједничкој конференцији за новинаре са својим украјинским колегом Андрејем Тараном у Кијеву.

"Ниједна трећа земља нема вето на одлуке о чланству у НАТО-у."

Изјава је очигледно уследила као одговор на оштро упозорење против уласка Украјине у НАТО, које је Москва саопштила дан раније. У разговору са француским новинарима за програм под називом "Владимир Путин: Мајстор игре", портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да би приступање Кијева НАТО-у био "најгори могући сценарио".

"Ово је сценарио који превазилази црвене линије националних интереса Русије. Ово је сценарио који би могао приморати Русију да предузме активне мере како би осигурала сопствену безбедност", нагласио је он. Песков није детаљно објаснио докле могу да дођу такве "активне мере".

Бацајући тежину на кандидатуру Кијева за НАТО током посете земљи, Остин се „игра политике“, и иако би његова примедба могла бити за интерну употребу у Украјини, ризикује да повећа тензије „у време када је то последња ствар која је потребна и Русији и НАТО-у“, рекао је за РТ бивши обавештајни официр америчких маринаца Скот Ритер.

Ритер је напоменуо да је до сада „било колебања и Сједињених Држава и НАТО-а да охрабре улазак Украјине у НАТО због последица“ с којима би се након тога могли суочити и Кијев и НАТО.

С обзиром да Украјина не може да добије хипотетички рат са Русијом, а САД „нису у позицији да им притекну у помоћ“, сваки потенцијални обрачун може нанети пропаст војном савезу, рекао је Ритер.

„НАТО би се суочио с поразом и то би могао бити крај НАТО-а. Не знам да ли НАТО може да претрпи још један пораз, још једну срамоту какву су имали у Авганистану", рекао је он.

Бивши аналитичар безбедности Пентагона, Мајкл Малуф је навео да Остинова реторика и обећања која даје Украјини показују да Вашингтон „није научио ништа из лекција из 2008. године, када су САД покушавале да угурају Грузију и Украјину у НАТО“.

Малуф је истакао да се Бајденова администрација такође удвара Грузији, другој земљи која се граничи са Русијом. Остин, који је у понедељак посетио Грузију у оквиру своје турнеје по региону Црног мора, покушао је „да одушеви Грузијце и да им лажно обећање да ће моћи повећати војну помоћ“, рекао је Малуф, додајући да је таква стратегија већ била лоша у прошлости, што је резултирало ратом у Јужној Осетији 2008. године.

"Као да нису извукли поуке из прошлости, а што се мене тиче, ово је све тактика притиска."

Русија није једина „трећа земља“ која се противи тежњама Украјине за НАТО, а јединство по том питању не постоји ни унутар самог блока. Мађарска се, на пример, активно супротстављала НАТО-у и његовим тежњама према Украјини, осуђујући Кијев због недостатка "демократских стандарда", као и прогона етничке мађарске мањине која живи на западу земље.

"Да би се разговарало о том питању [уласка у НАТО], свака земља мора постићи демократске стандарде, а Украјина то још није учинила", рекао је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто у септембру. Док се та питања не реше, било би "веома тешко" чак и разговарати о тежњама Кијева за НАТО, нагласио је он.

Украјина се већином током своје независности активно удварала НАТО-у након распада Совјетског Савеза. Кијевске власти постале су посебно пријатне са северноатлантском алијансом након Мајданског преврата 2014. године, који је резултирао свргавањем председника Украјине Виктора Јануковича и изазвао вишегодишњи сукоб на истоку земље.

Питање борби ниског интензитета, које се и даље настављају између украјинских владиних трупа и самопроглашене Луганске и Доњецке Народне Републике, такође је на конференцији за новинаре покренуо шеф Пентагона. Остин је оштро за сукоб окривио Русију, понављајући тачке говора које обично користе вашингтонски јастребови и кијевске власти.

"Будимо јасни, Русија је започела овај рат и Русија је препрека за мирно решење", рекао је Остин.

„Зато поново позивамо Русију да прекине окупацију Крима, да престане са продужавањем рата у источној Украјини, да прекине дестабилизирајуће активности у Црном мору и дуж граница Украјине и да заустави њене упорне сајбер нападе и друге злонамерне активности против САД-а и наших савезника и партнера."

Такав став ефективно онемогућава сваки дијалог о Украјини између САД-а и Москве. Русија је више пута негирала учешће у рату на истоку Украјине, истичући да је то унутрашњи сукоб, изазван догађајима на Мајдану.

Москва је такође у више наврата одбијала било какву могућност разговора о Криму, наводећи да земља ни са ким не преговара о свом територијалном интегритету. Полуострво Крим се отцепило од Украјине након пуча у Кијеву 2014. године, а затим се придружило Русији путем референдума.

Извор: РТ

Извор
Танјуг
фото: © Reuters / Gleb Garanich / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Отишао Господу јеромонах Роман (Матјушин)

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....

На данашњи дан капитулирао Берлин

9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви представљен споменик Рајевском

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....

110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије – изложба у Руском дому

У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....