Меганаука у Русији
Русија намерава да реализује неколико меганаучних пројеката. Један од њих може да буде колајдер тешких јона у Дубни. Платформа за велики међународни пројекат ће бити Научно-истраживачки центар Курчатовски институт.
Уређаји класе мегасајенс – акцелератори, неутронски реактори, синхротрони – данас се праве искључиво на основу међународне сарадње, у којој Русија заузима важно место. Такви пројекти су својеврсне локомитиве, вуку за собом читав састав науке, рекао је у интервјуу за Глас Русије директор Института за нуклеарна истраживања РАН академик Виктор Матвејев.
Мегапројекти у ствари се већ развијају уз учешће Русије. На пример, Русија је дала велики финаснијски допринос стварању у оквиру међународне кооперације такозваног ласера на слободне електроне у Немачкој, у Хамбургу. То је велико међународно удружење 13 земаља, и Русија претендује на велику улогу у експлоатацији тог снажног комплекса. Донета је одлука о завршетку изградње великог истраживачког аутономног реактора у Гатчини, у оквиру Европе размотрене су могућности његовог коришћења у области физике, нуклеарне енергетике и слично.
Радови на акцелераторима омогућавају разраду многих примењених праваца: то су и методе зрачења у онкологији, и испитивање поузданости космичке апаратуре, развој радиобиологије. Убеђен сам да само формирање уређаја нивоа мегасајенс може да омогући Русији стварање пробојних технологија, и што је врло важно, формирање нове научне елите, говори академик Виктор Матвејев.
Ипак имамо проблем одлива кадрова, и зато се чине такви нетривијални кораци, као што је стварање комплеска у Сколкову. Да се привуку они руски грађани који су отишли у иностранство, тамо се показали и сада их ми зовемо у домовину. Руска земља рађа изузетне таленте! Треба им само пружити могућност да раде.
Могуће да ће нови научни центар нивоа мегасајенс бити отворен на основу руско-немачког пројекта у области суперкомпјутера. Није искључено да ће бити одабран пројекат колајдера тешких јона НИЦА, који предлаже Уједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни. Уверан сам да ће реализација овог пројекта додати тежину Дубни као већ реално постојећем светском центру мегануке, додаје академик Виктор Матвејев.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- медицина
- космос
- технологија
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















