ЕУ: узвратни ударац финансијске империје

Финансијски концерни су одмах реаговали на позив политичара за помоћ Грчкој. Удружење немачких банкара је прошлог понедељка обнародовало своје услове за евентуално учествовање у операцији спасавања. Смисао посланице је недвосмислен: банке без државних гаранција неће мењати грчке бондове којима истиче рок за измирење новим папирима. Односно, у случају банкрота Грчке, који више нико не искључује, у коначном ће банкарске улоге морати да спасавају порески обвезници. Јасно и једноставно: наводно и учествују, али су ризици – de facto за туђ рачун. Тему разматра аналитичар Сергеј Гук, позвани стручњак – водећи научни сарадник оделења за истраживање европских интеграција Института Европе Борис ФРУМКИН.

Идеја шефова министарства финансија Еврозоне своди се на једноставну процедуру. Приватне финансијске структуре – власници грчких дужничких бондова – по истеку рокова за гашење заложница истеће морати да се замене за нове обавезе зајма – седмогодишње. Тако је замишљена реструктуризација државног дуга Грчке: продужавање без отписивања.

Европским банкама, осигуравајућим и инвестиционим компанијама нуди се да у процес спасавања економије Атине уложе 30 милијарди евра. Власници капитала се не слажу: то ће захтевати отписивање огромних сума из биланса. Приватне кредитне организације не могу да дозволе себи да ризикују новац без гаранције повраћаја од стране држава ЕУ.

Међутим, ни владе земаља Еврозоне не намеравају да одступе. Без учешћа приватног капитала постоји опасност да се све њихове замисли претворе у стару хартију: национални парламенти их неће одобрити осврћући се на јавност, која је већ прилично љута због потребе да за свој рачун издржава беспомоћне јужне партнере. Претња државног банкрота, упозорава председник Еврогрупе Жан-Клод Јункер, надвила се такође и над Португалију и Ирску.

Истина банкаре није није питао да ли се слажу, уместо њих су се потписивали политичари. И зато су уместо рекламираног „добровољног пристанка“ у одговор добили само његову имитацију. Мишљење Бориса Фрумкина, стручњака Института Европе:

„То је очигледан гест у корист становништва, које захтева да плати неко други, а не оно. Добит нисмо добијали ми, зашто треба да плаћамо? Што се тиче банака оне ће, ако их неко баш лепо замоли, то учинити. Међутим, мислим да ће захтевати неке додатне услове. Комерцијалне банке у Европској унији врло много зависе од тржишта међубанкарских кредита. А тржиште међубанкарских кредита се у коначном регулише базном стопом ЕЦБ, краткорочним кредитима и тако даље. Тамо постоје полуге уз помоћ којих приватна комерцијална банка не може да добије кредит преко Народне банке из ЕЦБ ако она њом буде незадовољна. Наравно, тржишни механизми делују, али постоје и средства за утицај на ове банке, макар индиректна“

Док се стране цењкају приватни повериоци се у међувремену без буке избављају баласта. Немци и Французи, највећи власници грчких бондова, смањили су своје резерве на 20 милијарди евра. И немају намеру да се на томе зауставе. Још неколико месеци и наслаге прљавих дужничких папира, који су некад доносили добит испариће као да их никад није ни било. Банкари неће сећи грану на којој седе.