О „крвавом“ угљу, Косову и можда нашој будућности
Џорџ Сорош, један од највећих финансијских магната, инвеститора, берзанских шпекуланата и афериста данашњице, изаберите ко шта воли, као што се зна, осигуравао је финансијску подршку ОВК не због идеје, већ пратећи сопствене интересе. Такав закључак следи из чланка који је недавно објавио Вол Стрит Џорнел. У њему се тврди да се Сорош заједно са албанских милионером Сахитом Мојом, васником компаније Албаниан Минералс, који се утврдио у Њујорку, спрема да узме у своје руке резерве угља на Косову. При томе аутор чланка се позива на саопштења према којима је влада Хашима Тачија уверила Вашингтон да ће управо америчке корпорације постати бенефицијари резерви угља на Косову.
Репутација господина Сороша је таква да овај чланак никога није зачудио. Тешко да је неко веровао у то да је он подржавао ОВК из разлога вишег реда. И изгледа да је за косовске власти дошло време да плате рачуне. Нису узалуд прошле године Сорош и Муја посетили Косово ни више ни мање него пет пута. И преговарали о могућим пословима везаним за угаљ. Али откуд то да су се успешни финансијски магнати одједном заинтересовали за угаљ? Обратили смо се академику Академије рударских наука, професору Московског геолошког Универзитета Јурију анистратову и питали да ли је разрада нових налазишта угља перспективна у погледу профита и ако јесте, зашто?
Могу одмах да одговорим да јесте, повољна је, и то из неколико разлога. Још је Мендељејев, генијални руски научник, говорио да је користити нафту и гас исто што и спаљивати асигнације. Угаљ је много повљнији. И његове наслаге постоје скоро свуда. Чак ако у Москви пробушите бушотину, можете да доспете до слоја угља. Наравно, сада је светска индустрија оријентисана на коришћење нафтних деривата. Али потребе за енергетским изворима ипак ће довести до увећања експлуатације угља. Као пример се може навести Кина, у одређеној мери прираштај индустрије Кинези осигуравају на рачун проширења експулатације угља. Осим тога, већ постоје еколошки прихватљиви начини његове прераде и транспорта. Између осталог, много угља се вади и користи у еколошки узорној Аустралији.
Између осталог, руски научници су увек говорили да пошто поседујемо врло велике резерве угља и у Сибриу и у европском делу Русије, поуздано смо заштићени од енергетске кризе. Ако се одједном појави недостатак нафте и гаса, на рачун угља можемо елементарно да задовољавамо своје потребе.
Сви ови фактори указују на то да је проширење производње угља профитабилни посао. У тој је сасвим уверен и рударски експерт, потомак три гененерације стручњака за угаљ.
Вредност резерви угља на територији Косова, по неким оценама, достиже 300 милијарди долара. А постоје и налазишта олова, хрома, цинка, злата, сребра, бакра и никла... Тако да тргична судбина ове српске покрајине још једном потврђује жалосну законитост: у савременом свету природна богатства често су проклетство за земљу која их поседује. Крвави дијаманти из Африке, крвава нафта на Блиском Истоку, а сада и крвави угаљ са Косова.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















