Пут на Марс води преко Месеца

„Придруживање Месеца“ треба да постане главни задатак светске космонаутике. Овакву тачку гледишта изразио је један од најближих сабораца Сергеја Корољова, познати совјетски и руски научник – конструктор Борис Черток.

Исто тако као што имамо Европу, Азију, Јужну и Северну Америку и Аустралију, треба да имамо још један део света – Месец, изјавио је Борис Черток, који учествује на Московском планетарном конгресу учесника у космичким летовима, који је отворен данас (05.09.). Научник сматра да је придруживање Месеца Земљи, разуме се, космичким средствима, један од главних задатака. По његовом мишљењу, потенцијал истраживања на МКС је у знатној мери исцрпљен. Данас су о својим амбицијама у погледу Месеца почеле да говоре многе земље, укључујући САД и Кину. И ако је стратешки циљ космичке делатности Русије лет на Марс, пут до њега води преко Месеца, сматра заменик унитарног предузећа ЦНИИмаш Николај Паничкин:

Кад се решавало питање шта је примарно – Месец или Марс, постојала су различита мишљења. Наш институт сматра да постављајући далеки циљ – Марс, ипак треба да идемо преко Месеца. На њему још много тога није истражено. На Месецу се могу стварати базе за обављање истраживања у далеком космосу, могу се одрађивати технологије за лет на Марс. Зато, планирајући пилотски лет на ову планету за 2045. годину до2030. године морамо створити претходницу на Месецу. А у периоду од 30. до 40. године треба да створимо основу за освајање Месеца у широким размерама с базама и истраживачким лабораторијама.

По мишљењу Николаја Паничкина, приликом реализације месечевих пројеката заслужује пажњу идеја о стварању складишта за намирнице и гориво у Земљиној орбити. На МКС ово тешко да ће бити реализовано, зато што станица може престати с радом око 2020. године. А месечеве експедиције великих димензија почеће после 20. године. Што се тиче летова на Марс, овде засад остаје нерешен проблем обезбеђивања заштите космонаута и астронаута од утицаја космичког простора. Анализа постојећих заштитних средстава показује да за време лета до Марса она упијају толико да касније постају не заштита, већ средства евентуалног снажног утицаја не посаду. Руски стручњак издваја још један важан аспекат.

Кад институт предлаже ову стратегију ми то поредимо са сличним стратешким плановима Кине и Америке. И видимо да је неправилно планирати данас космичку делатност за десет-петнаест година. Толико су грандиозни задаци из фундаменталног истраживања далеког космоса, освајања Месеца и Марса да треба планирати минимум сто година унапред. Тако да избор правилних смерница треба врло брижљиво да се анализира. Премда у сваком програму има много технологија, које се могу примењивати и у савременом животу.

Разуме се, трка на Месец треба да буде мирна. У космосу се, као што је познато, не сме испитивати и лоцирати нуклеарно оружје. Ако у блиској будућности космонаути, астронаути и тајконаути почну да се смештају на Месец, треба на њему да граде стамбени простор, научне лабораторије, предузећа за експлоатацију корисних руда, а не војне базе.