Белгији поново проричу распад

Белгија може да се подели на северну Фландрију и јужну франкојезичну Валонију. Сматра се да од самог почетка постојања Белгије ова два њена дела никад нису била тако посвађана. У богатој Фландрији у којој нема незапослености сматрају да становници Валоније живе на њен рачун, паразитирају захваљујући порезима.

Земља већ 15 месеци живи без владе и то је апсолутни светски рекорд. Социјалиста-франкофон Елио Ди Рупо по налогу краља је покушао да формира владу, али експерти сматрају да она не може опстати. Од преговора за стварање коалиције одустали су националисти. Они се отворено залажу за распад, а у парламенту имају највише места – 27.

Било који покушаји да се нађе компромис завршавају на лингвистичким проблемима: који ће језик бити главни – француски или холандски. Сумњиво је ипак да су те несугласице постале главни камен спотицања. Мишљење Николаја Кавешњикова, експерта руског Института за Европу:

Постојање Белгије као целосне државе ће се решавати пре свега на основу унутрашње политике и узајамних односа Валонаца и Фламанаца. Утиче и комплекс економских проблема – и што је још важније – политичка напетост. Неопходно је регулисати несугласице поводом система на којем ће функционисати држава. И поводом буџета и неких других економских питања.

Развој догађаја у Белгији пажљиво прате финансијска тржишта и рејтинг агенције: земља има буџетски дефицит од неколико милијарди и фали јој 250 хиљада радних места. На консултацијама се разматра и питање државних реформи. Сходно пројекту, региони морају да добију више компетенције. И стога, више пара на развој тржишта рада, здравствено осигурање и породицу. Како ће се решавати језички проблем нико не зна.