Партнерство без услова

У Немачким спољнополитичким круговима представљен је реферат посвећен анализи ефективности програма ЕУ Источно партнерство. Како пише на свом Интернет-порталу радио Дојче веле, група експерата која садржи бивше министре, бивше парламентарце и чиновнике ЕУ, дошла је до неутешних закључака. Они чине основу реферата.

Програм ЕУ Источно партнерство био је пријављен као форма проширивања контаката са 6 земаља постсовјетског простора – Азарбејџаном, Јерменијом, Белорусијом, Грузијом, Молдавијом и Украјином. Ипак Брисел, по речима аутора документа, од самог почетка поставио је себи задатак да прошири на чланове програма сопствене политичке и економске стандарде, да веже за себе читав регион. Не предлажући за узврат перспективе чланства ЕУ, хтели бисмо да додамо.

По мишљењу аутора реферата, дошло је време да се одбаце категорије распореда снага и подела сфера утицаја. Када је реч о односима са суседима на истику треба у првом реду узимати у обзир став Русије. То је стратешки партнер ЕУ, који има своје интересе у региону, и са њим треба градити конструктивне односе.

Један од разлога неуспеха програма аутори реферата виде у истицању прелиминарних услова за партнерство. Али оне који желе промене у појединим земљама треба привлачити не санкцијама, већ проширењем форме сарадње. Сав аутора реферата врло је индикативан – јер они у суштини захтевају ревидирање свих основа спољне политике ЕУ. Тако, између осталог, сматра Николај Кавешников, шеф сектора за политичку интеграцију руског Европског института.

Језгро програма Источно партнерство управо је и била политика извоза вредности и извоза законодавства, говори Кавешников. А питања сарадње су заузимала у оквиру програма много мањи обим. То се тицало разраде инфраструктурних пројеката, пограничне сарадње и слично. Ефекстивност програма Источно партнерство није врло висока. Колико је реална перспектива његове транформације, ја бих се суздржао од тачних оцена.

Разуме се, сматра Николај Кавешников, појаву реферата не треба разматрати као сведочанство о томе да ЕУ ревидира основе своје спољне политике. Али ипак то је одређени симптом да у јединственој Европи започиње да се појављује разумевање неефикасности насилног гурања европских стандарда у суседне земље и регионе. Као и покушај да се оне доведу у ситуацију „лажног избора“, како се изразо експерт – или са Русијом, или са Западом.