13 година од бомбардовања

Претходно је, 23. марта, одлуку о нападу без одобрења Савјета безбједности УН издао тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Акција НАТО-а, коју су Влада СРЈ, али и бројни правни стручњаци назвали агресијом, услиједила је након неуспјешних преговора о рјешењу кризе на Косову, одржаних у Рамбујеу и Паризу, фебруара и марта 1999. године. У ваздушним ударима НАТО-а тешко су разорени инфраструктура, привреда, школе, здравствени центри, медијске куће, споменици културе.
НАТО је лансирао 20.000 великих пројектила, међу којима 1.300 крстарећих ракета на војне и цивилне циљеве, а изручио је и 37.000 "касетних бомби" са 350.000 касетних подпројектила. Кориштена је и муниција са осиромашеним уранијомом. У оружаном сукобу са немјерљиво надмоћнијим непријатељем србска противваздужна одбрана успјела је да обори два НАТО-ва авиона - ловац "Ф16" и амерички "невидљиви" авион "Ф-117", као и да зароби три непријатељска војника.
Приликом повлачења снага Војске Југославије испоставило се да је учинак НАТО-а био свега 14 уништених тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа ВЈ.
Бомбардовање је завршено 10. јуна 1999. године, чему је претходило доношење Резолуције 1244 Савјета безбједности УН. Дан раније, 9. јуна, представници ВЈ и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага ВЈ са Косова и улазак међународних трупа у покрајину.
АГ