Главно јело неформалне вечере

Неформални састанак шефова држава и влада ЕУ који је замислио председник Европског савета Херман Ван Ромпеј у формату вечере, сазван је ради „брејн сторма“ о проблемима економског напретка. Али једно од главних „јела“, мада и не пријављених у менију, очигледно ће бити опет Грчка. Бити или не бити за њу у зони евра? Лидери Г-8 су наредили да буде! А битанска компанија Де Ла Ру, која производи валуту за разне земље, већ је, како саопштава Ројтерс, припремила опрему за штампање драхме. Не зна се како ће се завршити избори за грчки парламент, заказани за 17. јуни. Да ли ће бити формирана радно способна влада, да ли ће Атини поћи за руком да нађе консензус о мерама строге штедње и добије обећаних 130 милијарди евра од ЕУ и ММФ. А то значи задржати се на ивици провалије...

Разматрамо ситуацију са првим министром економије Руске Федерације (1992-1993), председником банке Руска финансијска корпорација Андрејом Нечајевом.

Са великим степеном вароватноће, више од 50%, Грчка ће ипак напустити зону евра. Европски лидери већ треба да пређу са грчких проблема на спас сопственог банкарског система и пре свега оних кредитних установа које ће пострадати у случају грчког банкротства. Ако се реализује најгори сценарио, евро ће претрпети јак ударац. И главно питање је да ли ће прорадити ефекат домина, тачније да ли ће моћи да се заустави процес, неће ли затим крахирти Португалија и Шпанија? Јер такав терет Немачка и Француска више неће моћи да повуку. То значи да ће се зона евра као институција наћи у опасности.

Израчунато је: излазак Грчке из валутног савеза коштаће је 2-5% унутрашњег бруто производа, или 235-780 милијарди евра. При томе трошкови Француске се процењују на 50, а Немачке на читавих 90 милијарди евра! Пострадаће и Русија. Драхмагедон може да изазове велику кризу и пад потражње код нашег главног трговинског партенра, снижење цена енергтената. Не треба ли Москва да помогне у решавању грчких проблема, на пример преко ММФ? Андреј Нечајев истиче:

Ови проблеми нажалост нису решиви у постојећој конструкцији. Изузев очајничке варијанте – отписивања свих дугова, што је еквивалетно изласку из зоне евра. Али тада ће Грчка постати за дуги низ година нешто попут болесног детета ЕУ. И новац још више нико неће дати. Што се тиче Русије, нама је тешко да утичемо на ситуацију преко ММФ. Имамо тамо свега 2,39% укупног броја гласова, што, наравно, није нормално. Оцењујући ситуацију у валутном савезу, видим судбинску грешку која је довела до катастрофе. Економију су жртвовали политици када су ради идеје јединствене Европе почели да затварају очи пред кршењем сопственог захтева – 3% прага националног буџета. Сви су почели да га игноришу. Само јаке земље су успевале да залију пукотину новце, а слаби, као и увек, нашли су се у провалији.

Живот после евра. Какав ће он бити? Земља са девалвираном драхмом неће моћи да купује нафту, гас, лекове. Армија и полиција које остану без бензина и плата осуђене су на неделовање. Даље следи анархија. Тако неки цртају слику. Није ли вам жао Грка? Нечајев износи своје мишљење.

Можда ћу се учинити немилосрдним човеком, али мени их није жао. Они су живели преко средстава и бирали оне владе које су и реализвовале политику живота изнад могућности. Ма колико то било парадоксално, излазак из зоне евра не треба да плаши Грке. Он ће им пружити озбиљан предах, решити локалне дужничке проблеме. Али даље ће морати да живе према сопственим ресурсима. Иначе ће уследити колапс економије. Драматична решења ће морати да доноси грчко друштво и његови политичари.

Схватајући то, Брисел гради планове за оживљавање економије Грчке и ЕУу целини. Европска статистичка служба прориче нулти економски раст у савезу за 2012. годину. Хвала што није негативан, као што је било у претходој прогнози! Кажу да је за вечером председник Европске комисије Барозу објавити да ће бити увећан фонд Европске инвестиционе банке и уведени пројектни бондови. Зарада од њих треба да оде на инфраструктурне пројекте, отварање радних места. Истина, европска машинерија није окретна. И питање је да ли ће на време бити сакупљена средства и да ли ће бити избегнута најгора варијанта развоја догађаја...