Не сме се погубити
Људски живот је највиша апсолутна вредност. Право на њу потврђено је у Општој декларацији људксих права Организације Уједињених Нација. Влада мишљење да нико не може да одузме човеку живот без одоговарајућих правних процедура. Ипак у међународном правном законодавству неприкосновеност људског живота ничим се не утврђује.
Зато одустајање од смртне казне јесте природни услов за цивлизовано друштво, сматра председник Асоцијације адвоката Русије Јевгениј Архипов.
"Како показује историја развоја човечанства, пре или касније чак најрадикалније државе ће одустајати од смртне казне. Сама по себи смртна казна противречи принципима хуманизма. Пошто се човечанство креће путем развоја, мислим да ће једном читаво човечанство одустати од смртне казне."
На данашњи дан у свету 150 држава је увело мораторијум или коначно избацило смртну казну из регистра могућих кажњавања. Истовремено у многим земљама остаје пракса лишавања живота из најразличитијих разлога. Тако у 32 државе на највишу казну осуђују за злочине везане за наркотике. У низу земаља за масовна убиства. Негде са хомосексуализам, брачну превару, шпијунажу. И то нису обавезно земље у развоју, далеке од демократских идеала. Ова мера активно се примењује у САД. Према подацима америчке владе, од 1976. године, када је био укинут мораторијум на смртну казну, у земљи је било погубљено скоро 1300 људи.
Ипак сурове цифре статистике гласе да још никада смртна казна није била делотворна мера застрашивања и превентиве криминала, говори правник Јевгениј Архипов.
"Ефикасна мера није строгост кажњавања, већ неопозивост одговорности, када човек схвата да ако он изврши злочин, он ће претрпети за њега казну. То је најважнији критеријум који се одражава на број кривичних дела и понашање криминалаца."
Осим тога, увек постоји опасност од судске грешке. Али ако било који други вид кажњавања претпоставља могућност жалбе, лишавање живота је бесповратно, подвлачи аналитичар руског савезног поректа За људска права Јевгениј Ихлов.
"Чак приликом врло доброг правног ситема, на пример у англосаксонским земљама, где је узоран систем судова и систем улагања жалби са много нивоа, ипак се испсотавља да висок проценат људи оптужених за злочине није имао са њима везе. И то може да се испостави за 20-30 година."
Занимљиво је да друштво, чак свесно све суровости датог вида кажњавања, обично не жели у поптуности од њега да одустане. На пример, у Европи је само Швајцарска укинула смртну казну путем општег референдума. Остали Европљани су изабрали да оставе у законодавству такву могућност и само одлуков влада било ком криминалцу у ЕУ било је гарантован живот. Тако годинама после укидања смртне казне анкетирање јавности је показало да Енглези више не сматрају убиство могућим кажњавањем за криминал.
- Извор
- Голос России, фото: en.wikipedia.org/ vostok.rs
- Повезане теме
- права
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















