Европска Централна банка баца појас за спасавање?

Тему наставља коментатор Сергеј Гук.

- Праведе ради: о заласку јединствене валуте највише се дискутује у самој Европи. Никако не могу да реше да ли Европска ЦБ треба да спроведе масовну куповину дужничких хартија проблематичних земаља, пре свега Италије и Шпаније, и самим тим да угаси дужничку кризу?

Међу партнерима по овом питању нема јединства. Наравно да они који су доспели у зависност жуде за колективном одговорношћу читаве зоне евра за менице којима је прошао рок. Док њихови партнери у процвату, пре свега Немачка, од такве перспективе се ограђују: нико не жели да плати за неуспех. Па и бирачи неће схватити. Али један од економских мудраца владе Петер Бофингер предлаже да се ипак изабере мање зло: Стање је врло озбиљно, ситуација у реалној економији и финансијском сектору зоне евра је таква да не може бити горе, сматра он. Из ње постоје само два излаза. Куповина италијанских и шпанских државних облигација од стране Европске ЦБ без било каквих услова. Или стварање заједничког фонда за отплату истих тих дужничких обавеза. Само радикално смањење дужничког бремена помоћи ће проблематичним земљама зоне евра да обнове финансијску стабилност.

Друге варијанте осим кршења важећих договора који бране Европског ЦБ да помажу државама није више остало? Мишљење експерта Гласа Русије Јакова Миркина, директора Института за финансијска тржишта Финансијске академије: Централна банка ће морати да одреши кесу.

- Она оштрина дужничке кризе коју ми сада видимо – одговорност за њу лежи делимично на Европској ЦБ. 2010-2012. године она се придржавала врло суздржане новчане политике. Када монетаризација економије не расте у периоду кризе, то смањује обиме новчаних ресурса који могу да се усмеравају на отплату државног дуга и ствара услове за смањење кредита. Увећање обима новца у промету је као мелем на рану који помаже бржем опоравку. Обновљени економски напредак једе све ризике, неизбалансираност, гаси убрзање инфлације. А девалвација која се при томе дешава са своје стране доприноси увећању извозног потенцијала кризних економија и једе део дугова.

Прошле недеље шеф Европске ЦБ Марио Драги прилично је транспарентно наговестио: његова институција ће учинити све да не допусти распад зоне јединствене валуте. Јединствена препрека може да буде став Немачке. Али и она ће највероватније морати да се сложи. Изгледа да се ипак нема куд.