Животињска диполматија

Новост о томе да је преседник Русије Владимир Путин поклонио свом венецуеланском колеги Угу Чавесу црног руског теријера прочула се далеко ван граница две земље. Али вековима у традицијама разних народа постојала је „животињска дипломатија“ као знак лепих манира и искреног поштовања према примаоцу поклона.

Тако су на Истоку у знак пријатељства поклањали и поклањају коње – при томе њихова цена може да премашује стотине хиљада долара. Испред свих је кинеска животињска дипломатија, јер њихови живи поклнои су најређи и просто непроцењиви – то су велике панде. Поклоњене панде Кинези увек узимају назад и чак не остављају младунче који се рађају за време за које су родитељи под арендом – Кина свето чува своје национално благо. У читавом свету у свега 8 земаља поред Кине у зоолошким вртовима може да се погледа дипломатски гест добре воље ове земље. Истина, у последње време панде се предају не само тако, већ за милион доалра годишње и у року не дужем од десет година. Ипак од националне владе зависи коме ће се издвојити јединствени експонат.

Чиме је условљена животињска дипломатија и зашто се она практикује у разним земљама? Подсећа политиколог Никита Брусиловски.

- Ова традиција је везана са древним временима, са успостављањем пријатељског савеза између држава путем размане животиња. То је пре подсећање на некадашњи карактер дипломатских односа у ери рађања дипломатије у историји човечанства. Тим пре ово остаје популарно током читавог двадесетог века. Тачно тако, на пример, дешавало се побољшање односа између СССР и САД, када је Хрушчов поклонио штенад Белке и Стрелке, паса који су летели у космос, жени председника Кенедија. Тачније такав начин успостављања односа био је сасвим популаран у светској историји, и као што видимо, остаје популаран до данас.

Политиколог Павел Свјатенков додаје да је овде и даље важан лични гест, знак поштовања и доброг односа човека према човеку.

- Дипломатски поклон треба да буде истовремено не превише скуп и оригиналан, да изазове жељу да га онај ко га је добио сачува за цео живот. У том смислу животиње нису скупе – нико неће оптужити примаоца да узима мито у облику штенади, осим тога њих хоћеш да оставиш у породици, посебно ако тамо има мале деце. Такво живо биће је бесопасно са тачке гледишта свакаквих отрова. Зато су животиње добар поклон.

Власница зоо-клуба Дианика Дијана Војтенко додаје да понекад цена животиња, и ако то нису арапски коњи, није баш тако симболична. Расно маче или штене кошта до три хиљаде евра.

Од савремених политичара Путин је најхуманији, пошто је рекордер по поклоњеним и добијеним животињама. Тако је 2010. добио од бугарског премијера Бојка Борисова штене балканског овчарског пса. Ове године је добио живи поклон расе акита-ину од власти јапанског града Акита за помоћ коју је Русија пружила Јапану после прошлогодишњег цунамија. Истина, руски лидер није остао дужан и предао је на поклон Јапанцима сибирско маче. За низ година, ако је вероватни медијима, у Путиновом дому могао је да се сакупи читав зоолошки врт. Поклањали су му арапске коње, поније, козу, псе, чак и крокодила. Рептила је Путин добио пре десет година од молдавског председника Вороњина са речима: Крокодил је једина животиња која се не окреће уназад. Многе животиње, као на пример, тигрића Машу, актуелни председник предаје руским зоолошким вртовима, неке држи у резиденцији.