Док се наши научници упињу да уз логистичку подршку политичара увуку Србију у раље „Монсанта“, отрежњени Европљани осмишљавају излазну стратегију
Европска заједница народа предузела је кораке ка спровођењу референдума о етичкој, здравственој и економској оправданости увођења инвазивних генетички модификованих организама у њихов животни простор, а том захтеву се придружила и већинска Србија, одлучна да се о судбини потомства не одлучује по бриселским кулоарима. Док званичници обмањују јавност тврдњама да промене закона неће бити, у централи моћи се већ налази „наш“ предлог измене закона о ГМО, писан невидљивим мастилом.
ХРАНА КАО ДЕО НАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ Захваљујући упорности председника Одбора за заштиту животне средине Милице Војић Марковић, национална ТВ је 6. фебруара уприличила директан пренос „Јавног слушања о утицају генетички модификованих организама (трансгена) на животну средину и здравље“. Народ је коначно имао прилику да, после вишемесечне аргументације медијски експонираних представника проГМО научног покрета, чује и глас противника ГМ хране, који, упркос академским звањима и искуству у производњи здраве хране, до сада нису имали приступ државној ТВ.
Заговорници хармонизације нашег живота са трансгеним елементима су се, без трунке сумње (без које нема истине), заложили да Србија укаже безрезервно поверење генетички модификованој храни, уз тврдњу да је нешкодљива, здрава и берићетна. При том нам ништа нису понудили у залог: хипотеку на имовину, добро плаћена места у државној служби или бар часну реч – да се зацрвене пред потомством кад све крене наопако. Судећи према реакцијама народа после „јавног слушања“, ГМО без референдума неће проћи.
И док нас глобални заступници опасних биотех клијената убеђују да је наука јача од разума и живота, норвешки министар за храну и пољопривреду Ларс Педер Брек отворио је срце пред норвешким народом после повратка са Хашке конференције о пољопривреди и прехрамбеној безбедности, рекавши да „више нико озбиљан не помиње ГМО као решење за глад у свету“. Брек упозорава на феномен да „од 2008. криза утиче на цене хране, проузрокујући све мање оброке са смањеном нутриционистичком вредношћу, иако је то био период повезан са све већом понудом хране произведене новим технологијама, укључујући и генетску модификацију, за коју се тврдило да ће решити све наше проблеме…Не верујем да је генетски модификована храна неопходна да би се обезбедила храна за сваког, нити верујем у постојање магичног технолошког штапића који би решио кризу прехране. Ми морамо да се суочимо с том кризом на другачији начин. У Норвешкој и у свету постоје научници који су веома забринути због непредвидљивих негативних последица са одложеним дејством и са њима делим ту бригу.“
